Zadržavanje prdeža

Svako od nas iz vremena kad je bio dete i jedino znao vreme početka Teletabisa, a trenutke kada mora u krevet odbrojavao od momenta kada u pola osam počne "Laku noć, deco", morao je proći kroz sito i rešeto majčinih i babinih saveta.
Jedna od tabu tema koja je ukrašavala detinjstvo i činila ga neverovatno famoznim, jeste nemogućnost ispuštanja gasova u prisustvu drugih lica. Da se ogradim; nije da treba u pedeset godina da prdiš kao bufalo.

Savet se sastojao u dve etape:
• Da se zadrži eventualni prdež u svom unutrašnjem biću
• Da se ispusti u atmosferu tek kad budeš van domašaja drugih ljudi
I sad ja Vas da pitam: Kome se prdi nakon pola sata od trenutka kada mu se prvi put priprdelo? Šta zna dete šta je prdež?

Učiteljica: Danas radimo pesmu "Ala je lep" koju je napisao Zmaj?
Marko: A, plašim se! Neću da me pojede Zmaj!
Učiteljica: Maki, nije to taj zmaj. Ovo je čovek koji je napisao pesmicu.
Marko: :šmrc, šmrc: Dobro, onda.

Ala je lep ovaj svet,
onde potok onde cvet.
Tamo njiva, ovde sad,
eno Sunc...

(Onomatopeja prdeža. Jačina: 113 decibela)

Učiteljica: Ko je to uradio?! (Tišina) Pitala sam nešto!
Marko: Ja sam, učiteljice.
Učiteljica: Sramota. Zar te nisu učili kući da to ne smeš raditi pred drugim ljudima?
Marko: Baka mi stalno priča. A pre neki dan je prdnu... Izvinite, pustila gas toliko jako da su joj gaće pukle na dup... Ovaj, pozadi...
Učiteljica: Sramota.
Marko: A i Zmaj me prestravio.