Čovek konstantno preplavljen depresivnim osećajima.
Slep za slamku spasa, gordi Tantal koji je naučio da uživa u svojoj hladnoj vodi.
Nesposoban da sebe vidi kao kap u okeanu, već samo kao centar univerzuma, pojmeći svaku prepreku, bez obzira na njenu težinu kao Kolosa koji mu stoji na putu.
Abortus vremena i prostora, sledbenik nesreće. Životu je okrenuo leđa i za uzvrat dobio istu uslugu. U neprestanom, beskonačnom ciklusu režije najvećeg božijeg dara, on je za trenutak zaglavljen između dva kadra, među kojima je i odlučio da ostane, zavijen jorganom samosažaljenja i čaršavom zle kudi. Sputan prošlošću, prestravljen budućnošću. Sada korača mračnim tunelom koji se ne završava svetlom.
-Hoće li izaći već jednom iz tog stana, neprijatno mi je više da mi odbija pozive?
-Izgleda da neće, znaš i sam koja je tu priča, on je dečko zaglavljen između dva kadra, 'ajmo.
Dobar izraz, ali mislim da si prebacio količinu patetike na koju sam tolerantan. Zato samo plus.
Jedan si od tek nekoliko koji u poslednje vreme pišu nešto vredno pažnje. Praćenje.
Koliko je samo dobra :) +