Počeo sam da radim nešto što nema veze sa mozgom, u prevodu, počeo sam da jedem govna, pa sam na sred posla shvatio da to stvarno nema veze sa mozgom, i hteo ne hteo, moram sebi da priznam, da sam počeo da jedem govna, tako da sada kada sam to shvatio ne znam da li da nastavim dalje da jedem govna i da se pravim da sam to baš tako i hteo ili da prekinem da jedem govna i da prestanem da pravim budalu od sebe.
- Dragi Pablo, zašto mi ne dolaziš? Zašto toliko vremena provodiš u ateljeu?
- Draga Dora Mar, zajeo sam govna, tako da sada moram da jedem govna do kraja.
- Dragi Pablo, kakva si to govna zajeo?
- Draga Dora Mar, u naletu rodoljublja, potrešen zločinačkim bombardovanjem našeg miroljubivog Katalonskog gradića Gernika od strane fašističke, zločinačke legije Kondor, u kome je poginulo na hiljade nevinih ljudi, rešio sam da naslikam sliku grandioznih dimenzija koja će biti spomenik i večno podsećanje na ogroman zločin fašista...
- Dragi Pablo, a koje su to grandiozne dimenzije te slike?
- Draga Dora Mar, tri ipo puta osam metara?
- Dragi Pablo, e baš si zajeo govna. Pa to moler ne bi baš tako lako prekrečio, a ti na toj površini treba da naslikaš sliku koja treba na nešto da liči.
- Draga Dora Mar, ti znaš da moje slike ne liče ni na šta.
