Žal za tehnologijom

Boljka koja nas je opsedala dok se nismo proevropeisali. Nekoliko rečenica je karakteriše:

1. Eeee, kod nas deru za ove mobilne, a u civilizovanom svetu daš evro i dobiješ telefon, samo da budeš njihov korisnik!;

2. Kad li će kod nas da uvedu onu kablovsku, smučila mi se više ona antena;

3. Kompjuter, da li ću ga ikad kupiti...;

4. Čoveče, samo se mi jebavamo sa ovim internetom, jebeni dajl-ap, bar bežični da sredimo;

1. Šablon za te mobilne je stigao i do nas i, naravno, postoje zveri od telefona za 1 dinar, ali moraš da uzmeš krvavvootplativi paket (čijom otplaotom pretplate od 4 meseca možeš da kupiš taj mob);

2. Nema toliko tog okupljanja i druženja prilikom štelovanja slike (pomeri još malo... u drugu stranu... dooobar), već su svi zavaljeni i separatisani, gledaju TVe za sebe. Imaju po 300 kanala i, ako ništa drugo, pre će šaltati kanale nego da izađu napolje;

3. i 4. Prevazišli smo dajl-ap, čak imamo i prenosivi net u vidu USBa... Svi se zakompovali, profejzbučili, zajutjubovali, pa se lepše provode u virtuelnom nego u pravom svetu...

Pa dok se postupkom kiborgizacije ne robotizujemo- od nas neće biti ljudi.