Ukenjati se od straha, samo na malo suptilniji način.
Sale: Čujem Daco, da te je skoro spopao neki lik pored šume, jel istina?
Daca: Joj Sale, da si samo bio tu.. Istina je. Krenula ti ja lepo do Markovićke, bila neka žurka kod nje, a niko nije mogao da me poveze do nje. Svi nešto kao ne rade im kola, a lažu bre ko psi. I ja onako, prolazim tu pored šumice, i čujem nešto šuška, i ja onako u sebi, ma to neka životinja sigurno. Kad se ja okrenuh, ono neki grmalj od dva metra drži neku batinu u ruci i kaže mi da stanem. Meni se u tom trenutku zaledila krv u žilama od straha. Ja mu rekoh da stane on, jer njega niko ne juri. Brate, kad sam krenula da trčim, bila sam kao onaj Bolt brza, samo na štiklama.
Sale: Pa kako si bila obučena?
Daca: Pa nije nešto bilo puno provokativno.. Standardno, majičicia, suknja i štikle..
Sale: Pa zato te je verovatno i napao.. Pretpostavljam da ti je curilo niz butine..
Lepo, lepo. +++