Zaluđeni kompjuteraš

Svetlost ekrana mu obasjava facu. Tup pogled, jednoličan izraz lica, razjapena usta. A, unutar njega plamti uzbuđenje i želja za avanturom. Na stolu za kojim sedi, stoji staklena pepeljara ispunjena brojnim opušcima, garežom i gorećom cigaretom, čiji dim nošen vetrom izlazi kroz otvoren prozor. Napola puna boca piva tik pored prljavih i umazanih sudova od ručka. Zgužvani papir od čokoladice i flaša puna urina, jer jebiga, nema se vremena za fiziološke potrebe kada imaginarna zemlja zahteva da bude branjena. A i skor mora da se juri neprestano, ako želiš da budeš među najboljima i ako ne želiš da budeš nob. Sedi u stolici i odeven je samo u znojave gaće, natopljene i uske. Dok su drugi na kupalištu ili negde drugde se osvežavaju, on se ne usuđuje da izađe. Zato što može da izgubi nit, a sada ga je levelovanje baš krenulo. Pošto čovek uvek gleda da nađe nešto u čemu je dobar, takvom idejom se i on vodi. Kako nije mogao da pronađe ništa u stvarnom svetu, tu je sajbertronski. U njemu njegov izmišljen život ima svrhu i pruža mu razne sposobnosti, npr.: veliki je, jak, zastrašujuće izgleda, vitez protiv zla(idila kakvu u relnosti nikada ne bi imao). On i njegovi pseudo-prijatelji formiraju čitave odrede, redove, klase u borbi ka višem cilju: uništavanju druge grupe ili nekog Bosa ili nešto slično. Odsečen je od realnog sveta i u njemu je prisutan samo fizički. Dok vremenom, korak po korak počinje da živi, čitavim duhom u lažnom.

-Mišo sine, hajde da pomogneš majci u bašti!
-Pusti me bre kevo, vidiš da imam virtuelni svet koji treba da živim.