Neopisivi osecaj topline, sa blagim osmehom na licu.
Žika uskače u vodu, namešta se, izvršava svoju dužnost, nabacuje blagi osmeh.
Mika (koji polako oseća toplinu): A, dobro bre Žiko, zašto si seljak?
Žika (uzdiše sa lakoćom posle završenog posla): 'ajde i sam znaš da je osećaj neopisiv i ti si to radio hiljadu puta!
