Najgora vrsta prodaje vlastitog dostojanstva, mada i jedina koja ima kakvo-takvo opravdanje u sistemu trajnih vrednosti. Odreći se lične slobode, izjesti i što se ne jede, ćutati kad bi na guzicu progovorio - sve zarad porodice.
Da njima udovoljiš, da im bude lepše, bolje, veselije. Ti uvek možeš vikendom i praznikom da se urokaš pa u miru svoje garaže psuješ svima i majku i oca do mile volje. Dok te ne prođe muka, pa posle ponovo.
Potrebe mnogih nadilaze potrebe pojedinca, rekao bi šiljouhi Vulkanac, 'bemga u logiku.
- Ljubavi, moraš li baš s njom?
- Moram dušo, znaš da moji očekuju unuke, a ti im to ne možeš pružiti...
- Ali Jovane dragi, znaš da krivica nije do mene...
- Pa nije ni do mene Miloše, ali zarad porodice...
Moralo je nešto i da bude preskočeno (kad brže pišeš nego što ljudi stignu da pročitaju), ali što baš ova?
Odabraću ti ovu jednog dana. ;)
Huhuhuuu, kakav obrt!