Krunisati kakav podvig aktom čiste gluposti ili obesti, krajnje nepotrepštine. Podno završne reči umrljati ceo papir mastilom pri potpisivanju. Možda je priličnije da si upotrebio palac, indijanac kakav jesi.
Naime, kako nas savremena kinematografija podučava o vremenima kada je hladno oružje bilo samrtni ropac tehnologije, to je sasvim logična stvar za učiniti. Time se na vrlo konačan način stavlja tačka na kakav pokolj, duel ili tenziju uopšte. Zaklao si saracena, spasio si bledunjavu infantkinju iz kandži nevernika, neprijatelj se povlači, mahnita rulja sa bedema urla... Šta preostaje?
Ipak, to jeste nešto što niko ko grama poznanja o tome ima ne bi uradio, a zasigurno ne onaj koji želi da se koristi tim čelikom u buduće, a ujedno i najbolji način da se oštrica otupi, ošteti, pa i slomi. A to je tek minorna dijabolika u repertoaru junaka s platna, svakako ne usamljena u moru ostalih epskih izdrkavanja u oči opijenih junaca s onu stranu realnosti.
- Položio?
- Ič. Sve išlo do jaja, pratim znakove, propuštam s desna, uredno na polukružnom... Ma savršeno, školski. I na kraju se iskurčim i uradim policajku kod "Monaka". Tu sam ga zabio u zemlju do balčaka, a bogami i oni meni.
да је само Храбро Срце... иначе волим тај филм само зато што је ложана и сумира све те ведекудизме када је реч о приказивању средњег века на пример
Čoveče imaš nalog 6 godina, i sad si baš našao da pišeš kad niko ne čita lolo
šta si tražio do sada
+
Pa, napravio sam nalog sa 14 goda, nisam imao šta da kažem ni tada ali svakako sam pisao. Sad... Pišem da pokrijem te transfere, a i puklo me nešto.
Hrabro srce, a? Ok muzika, dobra Sofi, smara Gibson:)
+