Sistem naseg skolskog plana i programa.
Dete (10 godina) radi zadatak iz informatike - crtez u paintu....
-Pogresio si tu treba slovo A
-Aha... samo da uzmem gumicu
-Ako tu upotrebis gumicu skinuces i boju...
-Ofarbacu opet....
-Zar ti uciteljica nije pokazala da mozes da vratis korak ako pogresis - tako boja nece biti skinuta.....
-Nije.....
-...................
E to sam danas ja doživela u školi.. Pola polugodišta bakćemo se sa rastavljanjem nekih izraza na činoce, staje na pola strane A4 formata rad, i danas učimo neku Bezuovu teoremu, i realno treba minut da se reši ono što smo pre radili po 5 minuta, naravno to je i slučaj sa ostalim predmetima, informatika, likovno, muzičko, i ostali..
Moram da porucim nesto ovim minusarima.
Nauciti dete ili bilo koga da koristi nesto prvenstveno znaci upoznati ga sa svim mogucnostima toga. Sam nacin upotreba treba prepustiti nahodjenju, rasudjivanju i inteligenciji samog korisnika. Nekada ce gumica biti korisnija od vracanja koraka ali to nije razlog da korisnik bude uskracen da zna za obe mogucnosti.