Pitanje koje najviše mrzim da čujem kad zakasnim, a nezaobilazno je čuti ga.
U nedostatku mašte, odgovor ce biti iskren, npr. uspavao sam se.
Ali kad mašta radi može svašta da bude razlog kašnjenja.
Prof: "Žašto kasniš na čas?"
Ja: "Pa znate profesorka, idem ja tako ulicom, proileti mi roda nad glavom, kad ono bombaš samoubica u Rusiji pobio gomilu ljudi, a keva pravila pilav za ručak, i eto,konacno,zbog globalnog zagrevanja ja zakasnio."
Prof: (tajac).. !?!?
Ja: "Šalim se, zakasnio sam na autobus."
и да исповест завршиш са: нећу више никад, амин.
наравно да ћеш поново да закасниш кад-тад, наравно да ће мобилни још неки пут да ти зазвони, или да ћеш да причаш на часу, а сигурно да преписујеш. као да смо прваци.
Ja sam jednom razrednoj rekao "Ma pišite mi neopravdan, samo mi nemojte popovati!"