Retoričko pitanje.
Postavljaš ga sebi u trenutku očaja kada se, skrhan tugom, skljokaš preko kućnog praga u suzama. Prethodno si pomahnitalo trčao niz ulicu, ljudi su te čudno gledali. Sav radostan, ušao si u dvorište i kontao da je tvojim patnjama kraj, da ćeš uskoro ući i prekratiti sebi muke. Gurnuo si ruke u džep i shvatio da nema ključa od kuće. Čuo se vapaj...
Zašto sam te izgubio?
Bilo je gotovo.
Desilo se.
Dolazi poštar. A ti još plačeš.
Pacenicki. Svidja mi se+