Tradicionalni naziv za čeličnu šipku dužine oko 60 centimetara i debljine oko centimetar i po u prečniku, sa prstenom na sredini i zadebljanjem na kraju. Primarna(teorijska) namena joj je spajanje volovskog jarma sa volovskim kolima ili nekim drugim zaprežnim vozilom. U praksi se, međutim, veoma često koristi kao omiljeno hladno oružje starijih neženja u tučama na svadbama pod šatrom u Kremnima, Biosci, Staparima, Peulama i drugim poznatim i nepoznatim selima zlatiborskog okruga.
Spoj teorije i prakse...
Milorad: "Oooo, Živoradeeeee!!!!!!!!!!!!!"
Živorad: "Ooooooooooooooooooj!!!!!"
Milorad: "Možeš li da upregneš tvoje volove i da mi dovučeš ona drva iz ševara?"
Živorad: "Ne mogu, otišao mi sin u Kremna na svadbu".
Milorad: "Kake to veze ima?"
Živorad: "Odneo zavoranj".
Prosirio bih definiciju i na planinska sela valjevskog okruga, pogotovo valjevsku Podgorinu, gde je zavoranj takodje tradicionalni instrument.
Vrlo cesto se zavoranj u nastupu besa koristi kao "bensedin za neposlusnog vola".
Primer:
Vojimir vuce drva s planine.
Vojimir: "Aj Shargoo, Cvetko!!!"
(Shargo malo poklekao)
Vojimir: "Aj Shargoo j*(*( li ti pleme!!"
(Shargo isplazio jezik ,u predinfarktnom stanju, jer su 2 kubika drva mnogo za volove da izvuku 2 km dubke iz vukojebine.. ali Vojimirov pradeda je to uradio nekako, pa to mora i on!)
Vojimir: "Aj Shargooo j*(& te ko te dade!!"
(Shargo gleda i provokativno cuti)
Vojimir izvlaci zavorajn
......