Stanje zbunjenosti pomešane sa šokom kada se nadješ
u situaciji koja samo tebi deluje blago nenormalna.
Manifestuje se odsustvom reči, blagotelećim pogledom
i samo jednom mišlju "ŠKK?".
Ustaješ u 7 ujutru jer da, danas je dan kada počinješ da učiš.
Još sanjiva polako ali sigurno teturaš se do dnevne sobe
prateći opojan miris cigara i kafe koju ti roditelji već uveliko
konzumiraju.Blago se smešeci stižeš do svog cilja, kad tamo:Vec polupijani majstor koji te po default oslovljava sa mala
pije kafu sa tvojom mamom dok u centru sobe zjapi ogromna rupa
u parketu.Sa televizora se cuje najnoviji hit"Hajde pridji,pridji bliže,
znam da ti se diže..."U tom trenutku upada tvoj otac sa omanjom
sikiricom u ruci deruci se:
"Majstore jel' može ova?" pri to mlateci istom, gorepomenutom sikirom
kao posledji Mohikanac. Ti onda staneš kao nevina seoska mlada pred onom stvari
pokušavajuci da shvatiš šta se to upravo desilo.U tom trenutku
dragi otac ti drekne:"Sta si se zblajznula tu, kobilo jedna? U sobu na učenje!"
Ti poslušaš naravno, što zbog sekire, što zbog šoka.
