Većina nas od kada zna zna za sebe, t.j. od malih nogu i prvih crtanih filmova pa do skoro svih svetskih filmskih hitova gleda u njima manje ili veće heroje koji se bore za pravednu stvar.
- Prijateljima se uvek mora pomagati i za njih vredi svoj život.
- Uvek se treba boriti protiv zlih i opakih umova koji žele da vladaju vašim ili celim svetom.
- Herojski se treba upustiti u svaku vrstu borbe bez obzira da li si realno jači ili slabiji od protivnika jer pravda uvek pobedi.
Onda jednoga dana shavatamo da smo odrasli. Naša dečija maštanja su razbijena u paramparčad.
Kao roditelj savetujem svoje dete da ne veruje u takve "gluposti" jer su sasvim moguće i tragične poledice.
U strahu od budućnosti nekad moram da prećutim ono što kao mladić nikada nikome nisam prećutkivao jer mogu ostati i bez ovog usranog posla.
U doktorskim čekaonicama shvatam da sam na pola životnog puta i da nisam uspeo da učinim ni jedno hrabro delo, nisam nikome spasio život, nisam se usprotivio dovoljno nepravdama, ćutao sam nekada kada je trebalo podići glas, a želeo sam. Veoma sam želeo da budem heroj.
Ponekad, ali samo ponekad pokušam da utešim sebe da nisam izgubljen slučaj i da herojstvo možda nije udaranje glavom o zid i slepa hrabrost da se sledi opasan put. Možda je herojstvo svakoga dana raditi, zaraditi pošteno i ostati normalan u ova suluda vremena.
Ja sam verovatno jedan od mnogih koji su napravili kompromis sa svojim najdubljim plemenitim osećanjima i postao još jedan od zbunjenih heroja.
Vi ste danas moje čarobno ogledalo koje će mi reći da li ima još zbunjenih heroja na svetu.
