Većina nas od kada zna zna za sebe, t.j. od malih nogu i prvih crtanih filmova pa do skoro svih svetskih filmskih hitova gleda u njima manje ili veće heroje koji se bore za pravednu stvar.
- Prijateljima se uvek mora pomagati i za njih vredi svoj život.
- Uvek se treba boriti protiv zlih i opakih umova koji žele da vladaju vašim ili celim svetom.
- Herojski se treba upustiti u svaku vrstu borbe bez obzira da li si realno jači ili slabiji od protivnika jer pravda uvek pobedi.
Onda jednoga dana shavatamo da smo odrasli. Naša dečija maštanja su razbijena u paramparčad.
Kao roditelj savetujem svoje dete da ne veruje u takve "gluposti" jer su sasvim moguće i tragične poledice.
U strahu od budućnosti nekad moram da prećutim ono što kao mladić nikada nikome nisam prećutkivao jer mogu ostati i bez ovog usranog posla.
U doktorskim čekaonicama shvatam da sam na pola životnog puta i da nisam uspeo da učinim ni jedno hrabro delo, nisam nikome spasio život, nisam se usprotivio dovoljno nepravdama, ćutao sam nekada kada je trebalo podići glas, a želeo sam. Veoma sam želeo da budem heroj.
Ponekad, ali samo ponekad pokušam da utešim sebe da nisam izgubljen slučaj i da herojstvo možda nije udaranje glavom o zid i slepa hrabrost da se sledi opasan put. Možda je herojstvo svakoga dana raditi, zaraditi pošteno i ostati normalan u ova suluda vremena.
Ja sam verovatno jedan od mnogih koji su napravili kompromis sa svojim najdubljim plemenitim osećanjima i postao još jedan od zbunjenih heroja.
Vi ste danas moje čarobno ogledalo koje će mi reći da li ima još zbunjenih heroja na svetu.
Nemam običaj da čitam duge definicije jer mi ne drže pažnju ali ova jeste i jako je dobra BRAVO +
Nešo, herojstvo je precenjena kategorija :) Daj mu malo šire dimenzije, za mene jeste herojski ostati normalan, a bogami i imati dete, kao i milion drugih stvari sa kojima se boriš svaki dan...:)+
Suština hrabrosti i jeste u tome da "ubiješ" strah u sebi. Ovaj minus nije kritika tvoje definicije. Veoma mi se dopada. Udelio sam ga ne tebi, već onom delu tebe koji te sprećava da budeš istnski, a ne zbunjeni heroj. :)))))
@kuvajlija
Verovatno me nisi baš najbolje razumeo. Ja se nikada ne plašim za sebe. Nije u pitanju strah.Ja samo nisam onakav heroj kakav sam hteo nekad da budem. Borim se samo protiv malih vetrenjača u velikom svetu i onih velikih vetrenjača koje su u meni, a koje neko naziva manama i porocima.
@otaku.@psidžo,@jeco, hvala.
NDB razumeo sam te potpuno i objasnio. I mojim ličnim kočnicama koje me često puta sprečavaju da budem delotvorniji, naročito prema nepravdama, dodelio bih ne jadan, već stotinu minusa. Ali priroda određuje čoveka, a to je nekad jače od bilo kakve sopstvene volje. Pogotovo ako sopstvenim postupcima možeš da ugroziš svoje najmilije, naročito decu.
Nadam se da te nisam naljutio. Ako jesam - praštaj. :)))))
Beše davno hit Bijelog dugmeta"Kako biti heroj u ova šugava vremena" iz doba kada se ta šugavost dala opisati manje tamnim tonovima nego ova današnja, pitanje je večno, ali cilj jeste preispitivati stalno gde si i kad krenuti "herojski" bezkompromisno,jer možeš, što rekoh u svojoj def, lako uleteti u neki "tuđi pucanj" i završiti priču pre vremena.Plus sam već dao...;)
@Kuvajlija
Iznošenje sopstvenog mišljenja nikada ne može da me naljuti.
@Iskusni
Slažem se u potpunosti.
Ima, ja sam...
Palac gore