većinom žene između 40 i 70 godina. Suptilno zauzmu busiju, sednu, i čitaju; iz više razloga, iako čitaju uglavnom laku-jeftinu literaturu.
Namene:
1) Da izgledaju intelektualnije, iako se voze zajedno sa paprikarima sa Bajlonijeve, prosjacima iz Kneza, onim bradatim ludacima što mirišu na Vinjak i studentarijom koja pizdi zbog ispita koji je za sat ipo, pa se izdrkava na ostalima u autobusu
2) Da, u slučaju da uđe trudnica ili žena sa malim detetom, ne moraju da ustanu da ustupe mesto, jer, dabome, ne vide ništa osim sitnih slova između mekih korica, a ne vide ni to bez dioptrije 4+
3) Da ubiju vreme tokom vožnje, jer ih u suprotnom izluđuju tipove putnika pomenute pod 1)
Obavezna literatura:
1) Knjige tipa "Ranjeni Orao" i autori tipa Mir-Jam; kategorija-one knjige za koje je dovoljno čitanje nekoliko strana na početku i kraju, da bismo poznavali komplet sadržaj iste
2) Knjige tipa "Per aspera ad astra - kako sam ja postao/la JA"; kategorija - autobiografija slavne ličnosti
3) Knjige tipa "Zašto muškarci vole kurve"; kategorija - knjige sa "praktičnim savetima"
4) Knjige tipa "222 jela od patlidžana"; kategorija - kuvari i srodna literaturadodatna literatura, za iskusnije:
5) Knjige tipa "Anatomija ljudske destruktivnosti"; kategorija - psihologija i sociologija
6) Knjige tipa "Ime ruže"; kategorija - bestseleri (iliti: rekla Slavica iz potkrovlja da je super knjiga, iako je ni sama nije čitala)
+ zato što je Vinjak sa velikim slovom.
A i pojava je interesantna.