Nema ih, sem na zidu, ali te na zidu služe svrsi(kao svrši hehe kapirate). U nemaštini se čovek zadovoljava bilo čim korisnim, a kada nešto opipljivo nema, on ga zamisli, sećam se da sam jednom igrao šah sa prijateljem mislima, samo govoreći imena figura i naredno njihovo polje. Pa tako i te neumešne skice neprirodne veličine su nešto najviše što u toj situaciji možeš dobiti, ako ti to nije dovoljno, onda, jebiga, postaneš peder, bar nisi gej.
-Ah, Biljana, hvala ti na ovim zadovoljstvima, ali da znaš, još nisam spreman na razgovore sa tobom, ne smem da se vezujem još uvek, no vreme je pred nama.
-Biljana:...Čuje se zatvorsko zvono, petak je, što znači da sleduje tuširanje, pojam koji ne raduje. Ušao je nag, sa prekrštenim rukama i još uvek sopstvenim šakama na ramenima, odvrće vodu praćen pogledima željnih.
Boban:Da li ponovo mora da mi ispada sapun?
Glavni lik nam izusti tiho ne.
Vraća se u ćeliju, izmoren, rastrojen, životom nezahvalan. Obrnuto afektnog raspoloženja sede na krevet.
-Biljana, jedan je način..
Tu, jakim udarcem četkice za zube ubi Biljanu i nabi oko svoje na istu i osta na mestu mrtav.
He, koji kraj jbt
+