Izrečena je velika i teška uvreda koja se ne može drugačije sprati osim krvlju. Ali ipak onaj ko ovo izgovara bi da izbegne robiju, te onome ko je izgovorio što ne treba daje to ovako na znanje, usput mu diskretno nabacujući da ima jako malo vremena da odatle zbriše, taman koliko da domaćica skokne do artiljerije, uzme džebanu i donese domaćinu. Možeš probati to vreme da iskoristiš da se nekako povadiš i povučeš reč, ali već zalaziš u rizičnu zonu jer će domaćin ispasti pizda ako ne uspeš, a puška je stigla i moraće pretnju da ispuni. A sebi skraćuješ udaljenost od domaćina čime mu olakšavaš nišanjenje. I naravno, ne vraćaj se više tu jednom kad odeš pod tim okolnostima.
Domaćinski sleng.
- O, komšija, otkud ti? Izvol'te, uđite.
- Hvala, komšija. Vidi, ozbiljna stvar je u pitanju. Znaš da nam se deca, kako bi oni danas rekli, gotive?
- Pa, nisam znao...
- E, jutros ustanem ja rano i zateknem onoga moga kako se spakovao i 'oće da pobegne od kuće. Pritisnem ga ja i on mi kaže da će da budemo dede.
- Ženo, daj pušku!
- Kak'u pušku? Znaš da to nemamo u kuću, čak ni pištolj.
- Jaooo, to se tako kaže, ženo... Id' u kurac, sad zbog tebe moram u moje godine da silazim u šupu po sikirče, penjem se uz sve one stepenice...
- Stani, komšija, koji ti je? Obojica smo časni ljudi, ne može to tako. Neće on nigde, vezao sam mu ruke za radijator, a noge za kadu i doš'o da ugovorimo svadbu.
- A, to! Ženo, donesi onda rakiju, slatko, vodu i spremi neko meze za prijatelja. I ne boj se, neće ti dete daleko da se uda.
pravi roditelj +++ hahaha, kol'ko dobar primer
Dooobra! +