Već dva dana ćuti. Stalno gleda u prazno i ne prati šta pričam. Da nema možda drugu? Čak je i za večerom bio tih. Ne sviđa mu se više kako kuvam. Šta da radim? Nazvaću Danijelu i Maju kasnije na kafu da popričamo o ovoj situaciji. One su možda imale ovakva iskustva jer su njih skotovi varali. Ceo dan je zamišljen. Šta god ja kažem on samo potvrdi i opet tera po svom. I tako od jutra do sutra. Ne mogu više da izdržim. Otići ću kod mame dok se ovo ne završi. Kad je ustao nije me ni poljubio. Opet isti bezosećajni pogled u daljinu. Celo jutro se muvao po stanu kao da čeka nešto. Sigurno da ona nazove. Iz sobe čujem telefon. Sav radostan se javlja i razgovor traje kratko. Prekratko da raspoznam šta pričaju. Srećan je. Izlazi napolje i dovikuje mi da će brzo doći. Šta to mene briga? Idi onoj koja te čini srećnim. Ko li je ona? Kurva! Iskopaću joj oči! Vratio se posle dva sata. Gde li je bio? Nema više sumnje, bio je sa tom profuknjačom. Smeje se i prilazi mi. Grli me a grlio je nju. Pravim se da mi nije dobro. Čim ode negde idem i ja. Pala je noć. Celo poslepodne sam plakala u kupatilu. Rekla sam mu da su oni dani. Odlučila sam da se borim za ovo što zovemo život, brak, ljubav. Ali kako kad on voli nju? Legli smo da spavamo. Kad sam ga pitala šta je radio danas rekao je da sređuje neki poslić i da će uskoro sve biti završeno. Već je odlučio znači. Ne voli me više. Okrenula sam se na drugu stranu i krevet je iznenada postao hladan. Naš mali topli dom se smanjio u kocku leda. U njemu ne žive ljudi, samo se ponekad čuje kako hodaju senke. Moj život je izgubio smisao. On me više ne voli. Tamo negde, u mračnoj sobi jeftinog motela, smeju mi se zajedno.
.... E jebem mu majku i hladnjak što me napati. Skoro tri dana jurim po gradu da skontam dobru soluciju. Sva sreća pa je majstor Žile imao neki stari od Suze da mi nabudži inače bi iskeširao sedam hiljada za gajnc novi. Ovako i vuk sit i ovce na broju. Al mi je ženica ljuta bolje ništa da ne govorim. Jebeni su oni dani, neka je dok ne prođe. Sve kontam i bolje što sam ćutao za kiler da se ne nervira i ona kad ja moram.
vec sam citao nesto slicno. nisam upamtio zenski monolog ali muski je bio "danas je igrala reprezentacija i izgubila. ali sam barem jebo." tako nekako
Pa jbg nema tu mnogo twista samo razlika u razmišljanju oko neke obične, svakodnevne stvari. Cenim da je preterano karikiranje same ženske misli koja ide iz goreg u gore kako dani odmiču dovoljno
Ima posle ovoga još...obično je negde mrtav :)
Ko iz nekog ljubića ono : Zagrlio ju je snažno, onako kako samo on ume. Nije se dugo otimala. Pred njoj je stao njen dan, njena noć, nje čovek. I pre nego što je išta uspela da izusti usledio je strastan poljubac. Prepustila mu se skroz i obavila svoje ruke oko njegovog vrata, dok je njeno telo klonulo pred njegovom muškošću. Bla bla bla ... insert female fantasy ... the end. Svi živi i na broju. Stigao infostan, ajmo u nove pobede :D
svidja mi se,plus