U ovim mokrim danima, punim bljuzgavice i bara kojima su popunjeni kolotrazi na putevima i koje su tu samo da bi završile na našim odevnim predmetima uz pomoć automobila, na većim raskrsnicama (pogotovo sa ostrvom između dve suprotne trake) dešava se jedna zajebana pojava.
Elem, gužva na semaforu, pod pritiskom mase od nazad, zaposedaš bankinu pored koje je, naravno, baruština 3 sa 3 metara. Nailazi "sedmica" i to dupla, koja hvala bogu, ide spoljnjom trakom tik uz bankinu. Okretanje i pokušaj bega ne dolazi u obzir, osim ako ne želiš da izgubiš oko od strane kišobrana neke bakute, koja sa sobom ima i troja ceger-kolica. Nastavak je poznat.
U isto vreme, ovaj na začelju semaforskog krda se smeje i uživa u čarima psovki upućenih vozaču "sedmice". Ne razmišlja o tome da, pošto je na kraju čopora, neće stići dalje od ostrva, jer kao što nam je poznato zeleno traje taman toliko da zaobiđeš prve dve bare i venačne planine snežnog pokrivača između traka. Njegova muka počinje baš tada, kada zabode na ostrvu, koje u ovo vreme dobija pravi smisao reči. Pretrčavanje drugog dela puta nije opcija, jer reka prevoznih sredstava je upravo potekla.
Tada osmeh sa njegovog lica polako nestaje jer počinje da oseća hladne i blatnjave kapljice po licu i ostalim delovima tela.
Iza njega, nekom drugom jadniku na bankini, oko biva izbijeno kišobranom bakice sa cegerima.
