Životni moto pekara i drugih radnika u restoranima i kisocima brze hrane. Mada ne ni samo njih. Radi se od jutra do mraka, peče insejn tempom, a dok stigneš kući, prođe te i želja za nečim kuvanim od silnog testa koje se nakupilo u stomaku tokom smene.
-Šta ti je to, Jadranka?
-Ma ništa, kupila malo ovaj Jogud, ima neke probiotk kulture, znaš onako, živim brzo a hranim se lako. Ima samo 0,05% masti. Moram malo da počnem da mislim o zdravlju.
-A uz to ćeš da krkneš dva bureka tokom smene, svaka čast.
-A, pa ja to umotam u papir da upije svu masnoću, znaš...
-Samo se ti teši. Idi se udaj za onog Vonga preko puta, ti njemu burek, on tebi alge i mirna Bačka!
Čitala sam Džonija, on ima ''Živim sporo i hranim se teško''- Amer kauč potejto stajl, pa meni pali na pamet ovi. :) Inače ima nekoliko Kineščića u okolini, svi su se ugojili od kad su ovde. o.O A otvorio se jedan restoran kineske brze hrane tačno preko puta pekare na autobuskoj stanici... Mirišem romansu. :)
Pa, ja sam jednom išla tamo na insistiranje, to je bilo pre nekih dve godine, neka piletna je bila u sosu od pomorandže. To je zapravo slatko jelo! Ali jako dobro, baš sam se prijatno iznenadila, bila sam jako skeptična. A onaj konobar mi rekao da je zapanjen da mi je to bio prvi put da posetim kineski restoran jer sam odvaljivala kako sam dobro baratala onim štapićima. :)
Meni sve liči da te muvao. To bi ti rekao i da si oko htela sebi da isteraš :)
Nije bio samo konobar nego i ljudi sa kojima sam otišla. :D Ali stvarno sam se dobro snašla, možeš da poneseš kući te štapiće, dobra su stvar jer moraš sporije da jedeš nego kašikom, nažalost ker ih je upropastio. :)
Meni tako daju igle da nosim kući posle tetoviranja. Al to je malo drugačije, ima svrhu da niko više ne dobije bolesti koje ja imam. Axaxaxaxa
AHAHAHAHHAHAHAHAHAHHAHAHHA! Au, al' si me opek'o sad... Reš pečenje. xD Ahahahahahahahahahaha!
Nisam ni pekar niti radim u restoranu a hranim se vako :( +