Nekadašnji igrač Hajduka i kapiten reprezentacije Jugoslavije je bio poznat po tome da je svojim neverovatnim promašajima kidao živce i najsmirenijim ljubiteljima fudbala. Bio je Fernando Tores pre Fernanda Toresa, Šćepović pre Šćepovića. Ljudi su barabar sa njim pljuvali sve tadašnje slektore, a najviše Ivicu Osima, čiji je bio ljubimac, jer mu je gotovo uvek bio jedini napadač u postavi, a sa njime je i gol često bio misaona imenica.
Međutim, Zlatko Vujović je bio neviđeno koristan kao igrač iz drugog plana. Dva njegova centrašuta su prethodila nekim od najvažnijih golova u istoriji reprezentacije Jugoslavije. Prvi je bio 1983. u Splitu kada nas je Ljubomir Radanović u poslednjim sekundama meča odveo na Evropsko prvenstvo u Francuskoj, a drugi u Veroni 1990. protiv Španije kada je Piksi poslao Martina Vaskeza po dve četvrtine sa mesom i litar jogurta i smestio loptu iza leđa Zubizarete.
U sadašnje vreme, Zlatko Vujović je lik iz kraja koji je neviđeno smotan kad je muvanje u pitanju, ali koji često ume da bude veoma nesebičan i da mu pomogne nekome da smuva neku devojku. Na njegovu žalost često se zaboravlja ili se uopšte ne zna da postoji i njegova zasluga, a i dalje mu se pamte sopstveni gresi.
- Šone, je l' idemo večeras na žurku kod Milice?
- Idemo. Zvao sam i Stoleta.
- Jaoj, što si zvao Stoleta?! Rasteraće nam onako smotan sve ribe. Imao zicer koj Lane, dao sam mu ključ od stana, a on je odveo u park da joj priča o sazveđima na nebu i otpratio je kući. Što bi moj otac rekao, promašuje prazan gol kao nekad Zlatko Vujović.
- Nemoj, Miki, tako. On meni nabacio Ljilju, kao Zlatko Vujović Piksiju protiv Španaca. Ja sam samo onako usput rekao za Ljilju pošto se znaju dugo. Cimao je da izađe sa nama, pričao joj sve najbolje o meni, čak je išao kod Branka u Rumu za neke skripte koje su joj trebale. Ona položila ispit i pristala da se vidimo. Kad smo izašli, na finjaka se izvukao, kao imao je nešto važno da odradi. Ja sam cele večeri ostao sam sa Ljiljom. Prodao joj par finti kao Piksi Martinu Vaskezu i Zubizareti i lagano smestio loptu u mrežu. Stole centrirao, ja odradio svoj deo posla i sve ostalo je istorija.
- Opaaaa! Gol?!
- Het-trik, buraz! Bez vađenja!
sve se isti autori ponavljaju na listi za odabrane jebali vas oni u dupe
de si bre fendere jebo te klinikli lolo
ako si propustio da pomeneš i batu Zorana, a čini mi se da jesi
onda si se zajebo
oni su bili stereo užas
Де си, Гуги, јеб'о те Чеги, кад вас мешам јер просипарте исти појзенизам и рененсансу. Лололо
Директоре, Зоран Вујовић је није био нека киксара, али ни неки велемајстор, тако да није био у првом плану.
i dalje tvrdim da treba definisati "Braću Vujović"
nacija, koja je oduvek bila veliki selektor, se pod Miljanićem bavila sastavljanjem tima od 9 igrača, jer su 2 bila rezervisana
Не заборави и Мирсада Баљића. Поред живог Маровића, он води овог балвана са Грбавице у Италију. Или кад уместо Јурића и Најдоског повео Спасића и Панадића. Много ме нервирају људи који величају Осима. Он да није био сељачки тренер и кукавица, Жељезничар би играо финале Купа УЕФА, а ми бисмо били најмање трећи у Италији. А тек његови бисери против Енглеза са Равнићем и Радачом на голу. Да нам је Ћиро Блажевић био селектор, били бисмо светски прваци.
braća su generacija pre mirsada baljića žvake, čovjeka čiju fintu kruži noga iznad lopte i dalje proučavaju sve ozbiljne fudbalske škole :)
ćiro je pokazao da ne zna ništa kad je procenio prosinečkog
ŠVABO BOG! ono kad je izašo da ne gleda penale protiv italije, ono više nije bio fudbal nego čist rokenrol jarane
Naiđoh na ovo sad...
Plašio se promašaja, haha. Pravi napadački instinkt :)
Ахаха! А није смео да изведе пенал ни против Аргентине. И то нам је био капитен. Ако је неко тад требало да буде капитен, то је био Сушић. И са 35 година је био мајстор. Иначе, браћа Вујовић су имали велику жељу да играју за Звезду. Зоран је играо у сезони 1989/90 мислећи да ће тако лакше изборити место за Италију. Био је резерва Јурићу и изгубио је статус репрезентативца. А и Радиновић је играо више од њега.
Иначе најбољи показатељ колико је Златко Вујовић никакав нападач је онај његов гол против Норвешке, кад је тек из другог покушаја убацио лопту у гол иако је носио буквално сам лопту 60-70 метара. Уствари гол је дао тако што му се лопта одбила од ноге после старта једног норвешког играча.
Ћири је мало прорадила сујета јер му је Ђуро Просинечки запретио да ће сина одвести из Динама, ако му не да шансу. Ћиро за инат није хтео и хвала му на томе. Али да је био селектор у Италији, Просинечки би му 100% играо у стартној постави. За мене је Осим био и остао сероња и прецењен тренер. Добар је био за мале утакмице у великим је увек брљао. Због његовог губитничког менталитета смо и пукли од Немаца чак 4:1. Чак је и Пикси причао да су сви већ рачунали да ће изгубити од Немачке и да су се сви сконцентрисали да НЕ ИЗГУБЕ од Колумбије јер се са 3 бода (победа је тад била 2 бода) ишло у осмину финала.
Gledao sam snimke tog čoveka, ne znam to za promašaje, ali video sam da je imao opasan centaršut. +