U jednom ne tako davnom, ali jako čudnom periodu u Srbiji verovanje u Boga merilo se u veličini krsta oko vrata, i to ne običnim krstom, nego zlatnim! Imati kajlu, a nemati zlatni krst na njoj?!!! To je bilo podjednako katastrofa kao neimati metalni kaiš na Riplej pantalonama. I naravno bitan podatak da su preteče metroseksualaca nosili mali zlatni krstić na minđuši.
Da li trebaju primeri za zlatni krst?
