Zlodol

Selo na zapadu Srbije, nedaleko od Užica. E sad, iako samo ime dovoljno govori, ipak treba reći par reči. Zlodol je zapravo ercovska verzija Pukovca. Legenda kaže da su mu ime dali Turci, jer su Zlodolci jednom prilikom navatali oveću grupu Turaka koja je putovala za Bosnu i po kratkom postupku ih sve do jednog skratili za glavu. Oni koji Zlodolce dobro poznaju skloni su da poveruju u ovu priču. Još jedna legenda, doduše manje poznata, jeste da je prvi cepelin koji je ikada poleteo nebom Srbije, tandžarom oborio jedan čiča iz Zlodola jer je mislio da je to lubenica koja leti.
E sad, selo k'o selo, u njemu te neće dočekati miris lavande, već stajskog đubreta, sira i domaće radže, kako je, je li, i red. Tu niko nije čuo za Vladislava Petkovića Disa, ali zato znaju da nabroje sve izvođače čuvenog hita Doćiće ti majko na kapiju žena.
Ljudi su tek priča za sebe. Tu će klinja sa pegicama na licu kome je ćaća kupio kompjuter svog dedu početi da zove Gugl, jer je ovaj mučenik hrom. Ako prolazite kroz Zlodol, nemojte svraćati u kafanu koliko god da ste umorni od puta. Ako ipak rešite da svratite, izdržite poglede koje će vam svi upućivati, sedite mirno i pijte svoju kafu. Nipošto se nemojte buniti ako vam se neko od seljaka iskašlje u kafu. Bolje šlajmara u šolji nego ta ista šolja u dupetu, plus par naprslih rebara. Uvek imajte na umu kako se selo zove i odakle mu to ime.

- Čoveče, kol'ko još do tog Užica, ispizdeću više???!!! I gde smo uopšte, koju pičku materinu? Kakvo je ovo selo, jebote, izgleda ko scena za film Strava u ulici trešanja.
- Smiri se, pitaćemo nekoga. Jao, vidi ga medeni zeka!!!
- Jebo te zeka, eno idu neki seljaci, uspori da ih pitamo.
- Momci iz Zlodola jači su od volova! Ojsaaaaaaaaaa!!!
- Buraz, nema potrebe da pitamo, sad znam gde smo. Ovo je onaj Zlodol. Davaj gas do daske i bežmo!