Minoran lik, nebitna figura u široj slici stvari, koji je imao tu sreću da, zahvaljujući okolnostima, izroni iz anonimnosti, samo da bi, nedugo zatim, ponovo bućnuo u istu. (Po Filipu Žmaheru, etno-pop-metal pevaču iz devedesetih, kome se briše svaki trag pošto je sa Draganom Mirković obradio evergrin zicer "Crying Time". Dokaz da je za neke stvari potrebno nešto više od glasa, i nešto više od izgleda.)
- Nisi, dakle, upao na budžet?
- Nisam, ali imam vezu. Pitaću čika Ljubinka da interveniše kod dekanice.
- Koji čika Ljubinko? Onaj iz skriptarnice?
- Da. On je njen kućni prijatelj, može da me progura do iznad crte.
- Ne bih da ti kradem san iz oka, ali - to što joj čika Ljubinko donosi burek i jogurt, nikako ne znači da su kućni prijatelji. On je prdež, druže. Žmaher jedan, nulica, a i to jedva.
- Ali...
- Eto, ako ti je neka uteha, dobićeš džabe ispitne prijave i ŠV obrasce. Tu si miran.
