Drvo na kojem, po našim marketinškim ekspertima, raste većina proizvoda tržišnog veka dužeg od godinu dana. To drvo je veoma čudna biljka a uto čudnija jer su znanje i tradicija dva međusobno isključiva pojma, jer, vaistinu, dobro je da raja ne zna zbog čega tačno nešto radi. Određena količina mistike ionako samo pridaje veći značaj operaciji a kad bi znali pravi razlog većina se najverovatnije ne bi ni cimala.
- Tata, tata?
- Reci sine.
- Znaš li zašto svakog vaskrsa moramo da farbamo jaja?
- Otkud ti sad to?
- Pa gledam kako se mama namuči svaki put, kupuje jaja, traži ljuske od luka po komšiluku, šalje nas da beremo travu i lišće a ljuti se kad jaja popucaju i jer kineska farba ništa ne valja. Mislim da mora da postoji neki jako dobar razlog za sve to, pitao sam učiteljicu posle škole i nije znala da mi kaže.
- Sine, nemoj da daviš učiteljicu posle škole, mora da ide da... pomogne nešto čika direktoru. I da ti ja kažem nešto sine, ne bi da vršim pritisak ali probaj da budeš neki direktor, nemaš pojma što je to lep posao.
- Pitao sam i komšija Veljsona, ni on nije znao.
- Njega već slobodno možeš da daviš, ionako je češomud.
- Pa dobro tata znaš li ti onda zašto farbamo jaja?
- Vidiš, sine to ne može tako lako da se objasni, jaje ti simbolizuje život, a to pitanje ti je mnogo nezgodno, mogu samo da ti kažem da je odgovor četrdeset i dva i da će ti možda biti jasno šta to znači kad porasteš.
- Znači, tata, ni ti ne znaš tačno zbog čega farbamo jaja?
- Znam, tradicija je u pitanju, ćuti i skupljaj.
...
- Tata...
- Šta je sad?
- A znaš li zašto poklanjamo mami cveće za osmi mart, da li je i to tradicija?
- To sine već nije tradicija, kad je tradicija u pitanju postoji mogućnost da onaj kome je to palo na um i nije bio tako blesav i time što poštuješ tradiciju ti ustvari poštuješ njega, dok je, vidiš, onaj koji je poklonio prvi cvet za osmi mart bez trunke sumnje jedna neopevana budala.
