Nedeljno jutro, provincija, pekara otvorena u pola pet ujutro i cela ulica miriše na sveži hleb - peciva se iznose tek od pola sedam da školarci mogu kupiti užinu. Populacija zombija je već budna i kreće u pohod na svežu robu.
- Milunka vadi tandžaru! Evo stižu penzioneri, privuk`o ih miris, sav će leba da nam ispipaju!
- `vataj Radisave, ode ja po sataru da malo pripomognem!
AAAAAAAAAAAAAAA kako mrzim kada uzmem hleb i zadrzim ruku na njemu, i pridje baba i kaze: "Nadam se da ces taj da uzmes, a ne da pipas sve redom!" A ona do malopre overila ceo raf! U GLAVU, BRE, STO KAZE AGILNI!
Nikad ne ustajem rano, što znači da ko zna kakav hleb jedem jer su ga već svi ispipali pre nego što sam ga kupio??? Bljuv +
Ovo i jeste najrealniji mogući scenario. Kao što sam tamo rekla, mrtvi zombi samo mađijom mož' da se napravi. :)
Upamti, samo u glavu je delotvorno.