Zrno graška iz profila

   Grašak. Ono zeleno bez ukusa što te majka terala da jedeš da bi porastao veliki i lep kao Kežman. S druge strane, poučen pričama iz detinjstva koje nose bitne poruke, lakmus papir za ljude. Nešto sitno, ali ipak značajno preko koga ne može svako da pređe, odvaja istrajne i uporne od lenjih i uobraženih, naviknutih na savršen život bez ikakvih prepreka i problema. Poput princeze iz bajke. Sitnica koja ti odmah pokaže ko je kakav, bez greške.
   Listao sam novine, nervirajući se zbog prepucavanja dvojice mafijaša na sportskoj strani. Topao vetrić mi je ovo čekanje učinio dosta prijatnijim, iako su pored mene dve žene razmenjivale utiske posle nove epizode neke turske serije. Njihov žustar razgovor prekide sirena. Voz je polako pristizao u stanicu. Tu je. Nisam znao kako izgleda, ali sam gotovo siguran da ću je prepoznati. Do sada je za mene bila samo gomila slova na ekranu, sada ću konačno videti i njen lik. Internet, zlo, reče moja baba. Eee, baba, sad kad ti u kuću dovedem neku vrh ribu predomislićeš se. Par meseci dopisivanja sa njom učinili su da se osećam kao da je poznajem ceo život iako joj nisam video lice, niti dodirnuo kožu, kamo li šta više od toga. Osećao sam da je ona druga polovina mene, dosta toga smo imali zajedničkog i želeo sam da je oženim.
   Srce mi bije jače nego ikad, sve jače kako voz usporava. Kako je stao, stalo je i srce. Majku mu, šta ako je grobina neka? Šta ako je mnogo dobra riba i odjebe me kad vidi mene ovakvog klošara? Da l' da bežim dok nije kasno? Sedi tu, rekoh sebi, i čekaj. Budi čovek jednom. Ljudi počeše da izlaze. Nekoliko devojaka prođe pored mene ne konstatujući da postojim. Kurva, neće doći. Poslednja, jako zalupivši vrata, izađe još jedna. Ona je, mora da je ona. To je taj zeleni džemper za koga je pričala da joj je omiljeni. Plavu kosu njiše lagani vetrić dok se saginje da podigne torbu. Ma nemoguće da ovakva ženska bleji na netu sa slepcima! Pomalo zbunjena gleda oko sebe, mačjim hodom kreće prema peronu. Jao baba, dušu ću da ti vadim kad vidiš kakva ti je snajka. Jao, plodna k'o Mesopotamija, ima četvoro unučadi da ti rodi. Na svega desetak metara od mene mogu da vidim kompletnu nju. Već je vidim u venčanici, zatim kako vodimo prvi put sina u školu, onda kako ga posle pijanke vadim iz zatvora dok ona kući čeka sa oklagijom. Ah, srce da pukne! Stavljam joj prsten na lepi tanki prst... Šta to radi sa prstom koj moj?! Daj, jeeee, riba ladno kopa nos... I to preda mnom! Ne o rukav jebote! Zajebi, bežim ja odavde dok još mogu.
"Izvini?", začuh je iza leđa dok sam se zaputio prema stepeništu, "ja tražim jednog dečka."
"Izvoli?"
"Jesi ti PusiItr69?"
"Ouvaj... ne... ja čekam babu iz Pizdića da joj pomognem sa prtljagom. Nema babe, izlapila načisto, mora da je u pogrešan voz sela."
"Ništa, izvini. Čekaću ga, sad će on."
Mislim se, čekaj, šta ćeš mi takva da mi praviš kolekcije slina ispod stolice ceo život. Spustivši se niz stepenice do parkinga, seo sam u svog juga i nakon što sam došao kući izbrisao nalog na tom sajtu.
   Eto, lepo meni majka reče da jedem grašak umesto kerećih pljeskavica. Odrastao bih u čoveka, ne u razmaženog slepca koji svemu nađe manu i ne zna šta hoće. Eee, Kežmane... Odoh po dedin pištolj.