Zrno graška iz profila

Ako si mislio da je zrno graška samo ono malo zeleno što se jede, grdno si se prevario. Zrno graška može da bude i zrno bisera, i zrno pšenice, i čovek u crnom kožnom mantilu... I ti.

Prvo zrno graška o kom se pričalo je bilo ono ispod princeze. Koje je napravilo nepogrešivu procenu da se radi o princezi. Kako je u nekim verzijama priče zrno graška zrno pšenice, boba, ili kakvog lokalnog semena, jasno je da se radi o nečemu što je nepogrešivi pokazatelj nečije mane ili vrline.

Ako je zrno graška para, onda obično pokaže nečiju manu. Retko ko ne poklekne pred tim zrnom. Ako je zrno graška vlast, ni tu nema mnogo onih koji su se proslavili. Ako bi zrno graška bila knjiga, onda se najčešće otkriva kakav princ ili princeza, sličnim onima iz bajke. Ali svim tim zrnima rukovodi jedno drugo zrno, ono koje je seme celom svetu.

Jeste, to zrno može da bude jedino čovek.

Ako je to zrno komšinica koja dolazi da zagleda šta je domaćica kuvala, profil mu je krajnje bedan i nezanimljiv. Ispod tog profila se kriju naslage samoće, odbačenosti, Farme, Sulejmana, suza zbog muža koji je vara, gneva zbog lepote koja je otišla, neispunjenosti zbog mudrosti koja nije zauzela mesto lepote. Opšti je utisak da je profil tog zrna prazan.

To zrno nekad bude i inspektor, ako baš nemaš sreće. Surove prirode, nepoverljiv, nepogrešivi lovac ljudskih slabosti. Al ako taj profil pogledaš sa strane, vidiš jednog jadnog čoveka koji sarađuje sa jednim kriminalcima da bi hapsio druge. Koji je u službi u kojoj vidiš stvari koje običan smrtnik ne treba da vidi zaradio čir, infarkt, razvod, alkoholizam i samoću. I koji svake večeri pije sam ispred TV-a, pokušavajući da zaboravi šta je sve danas video. To se zrno žrtvuje i na sebe prima sve ono što vodi u neumitnu propast, da bismo mi spavali mirno. To zrno kada se ukvari, ubuđa se i pokvari i mnogo drugih zrna oko sebe, ali ako odoli atmosferskim pritiscima, u sebi krije klicu ozdravljenja i ideala.

Zrno kroz koje se ogledaš može da bude i u crkvi. U mantiji. Njegov je profil izdaleka uvek idealan. Sakriven ispod mantije, uvek isti. Al ako se približiš, može da se desi da na mantiji vidiš masne fleke od nepočinstava. Ali ne toliko retko, iz blizine to zrno zamiriše mirisom koji se uvuče u svaku poru i taj miris ne može a da ne promeni i ceo svet koji sa tim mirisom dođe u dodir. Ako se to zrno ukvari, napravi nepopravljivu štetu, ali ako crno zrno zamiriše, menja profile i svih zrna oko sebe i daje im malo mirisa, koje god da su boje ta okolna zrna.

Na kraju, zrno na vrhu je najčešće pokvareno. I smrdi. I ne samo da smrdi, nego se i raspada i širi smrad svuda oko sebe. Što je i logično za zrno koje biju kiša, suša, Sunce, i sve što ovaj svet nabaci. Ali retko, vrlo retko, nađe se tu zrno koje menja ceo svet. To zrno može biti mirotvorac, prosvećeni vladar, koje će svu onu silu, sve milione zrna iz svog džaka da vodi ka tome da iz njih nikne plod koji će da bude i bolji i veći i večniji nego što su oni. To se zrno, ako se ikada nađe u nekom od džakova zrna ovog sveta, pamti dokle postoji i svet i svi džakovi u njemu.

Šta je tvoj profil, zrno? Valjda na to pitanje sam treba da daš odgovor. Gledaj da ne budeš ni previše tvrd i zelen, ali ako si mekan, zgaziće te. Ako se ne paziš, ubuđaćeš se. Možda, ali samo možda, uspeš da budeš i jedno od onih zrna koje menjaju sve sa čim dođu u dodir, na bolje razume se.

Ako to postigneš, niko više neće sa strane da gleda u to tvoje zrno, niti će da ga interesuje tvoj profil. Gledaće samo da bude što bliže tebi, da se i on malo ugreje i osvetli.

Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.