Dositej Obradović u periodu ispitnih rokova. Jebeš knjige, da se učilo na vreme sve bi drugačije bilo - i ovaj put. Ali, avaj! Izašla nova sezona GOT-a, Voking Deda i još sijaset nekih neodoljivih serija. Naravno tu su i "iventi", poput Egzita, Bir festa, Gitarijade... Kad da se stigne?! Stoga, preskočila se obavezna literatura, protrčalo se kroz prepis prepisa redukovanih skripti od generacije prethodne generacije, pa još malo skraćeno - sabila se Anatomija na 1000 strana, Beton je prepolovljen, a Molekularna biologija desetkovana. Sada ostaje vrednim studentima još samo da odu do najbliže crkve i da se mole Bogu da im se sudi po milosti, a ne po pravdi i znanju. Posle se čude kako lekari leče kako leče i zašto nam putevi imaju rupe kakve imaju.
- Brate, gde je Mića?
- Zamonašio se.
- Zajebavaš me?
- Njok, eno ga peti dan u crkvi, moli se da prođe Osnove ekonomije.
- Idukurac, ja mislio ti ozbiljan.
- Vala, toliko vremena provodi u crkvi, da je i pop Žića pomislio da se ovaj zamonašio. Valjda zbog kose i brade, nije se brijao još od prvog maja.-----------------------------------
Mića, na kolenima, sav predan molitvi:
- Dragi Bože... Nemam reči da Ti iskažem svoju muku, ali Ti si svevideći i znaš koliko sam mali i grešan. Molim Te još ovaj put, da me pustiš da prođem, kao što si me pustio onomad kad sam polagao Poslovne finansije. Aj, dobro, ne mora i ovaj put profesora da strefi srčka, ali računam da ako sam Ti bio vredan srčanog udara, možda ovaj put nešto malo slabije... Može dva po ceni jednog - umesto srčke, jedna kapljica, moždana, a drugu kapljicu da ostaviš za onog iz Bankarstva, ne mogu da spavam od njega.
Samo još ovo Bože i posle ću da budem bolji. Učiću na vreme, obavljaću sve predispitne obaveze i neću Te više psovati. Čak ni kada gledam utakmicu. Enter.(Pop Žića sluša iza oltara, pa će dubokim glasom, imitirajući Boga):
- SMANJI, CIGO, SMANJI!
