A, M, I, T, O, N, S, E, R, J, U...
Redosled prvih lekcija u starom bukvaru za prvi razred osnovne (pritom se misli na onaj bukvar na čijoj naslovnoj strani bosonoga deca jašu glavatog goluba, na čijoj je prvoj strani godinama stajao Tito, pa su ga devedesetih zamenili Vukom Karadžićem).
Prvo slovo je A, kao najčešći glas u upotrebi. Onda ide M, kako bi deca mogla za domaći zadatak da ispune 2 stranice sveske sa malim linijama sa MAMA. Onda ide I, kako bi mogle da se sastave reči IMA i IMAM i izrazi poput MAMA I MIMA. Onda dolazi T, koje daje mogućnosti za reči poput TATA i MITA. Onda se za domaći zadaje ispunjavanje nekoliko stranica sa MAMA I TATA. To je ok, ali se previđa činjenica da nečiji roditelji žive rastavljeno, pa ovo može da predstavlja traumatično iskustvo za dete. Slova O, N, S, E i R dalje služe kako bi mogle da se sastave i prve prave rečenice, npr ''Mita ima trotinet''. Moj drug iz odeljenja je skontao da se može napraviti rečenica ''Toma i Mita seru'', pa je umesto pohvale dobio ukor. Tipičan primer sputavanja kreativnosti. Jedan drugi drug je u ovome video priliku da nam saopšti kako je otac jedne drugarice iz razreda nedavno tragično preminuo, pa je sastavio rečenicu ''Emilija nema tatu'', na šta mu je učitelj samo rekao da nismo učili slovo L.
