Svi smo se mi muškarci našli u prilici kada je naš najboji prijatelj bio izgubjen bez ikakovog traga i naznaka da će se ikada ponovo pojaviti .Agonija počenje izaludnim traženjem po 100 puta na jednim istim mestima preko čupanja kosa i psovanje odprilike 99% Materijalnih čestica(Kauč ,jastuk ,vetrina televizor pa i naseg najboljeg priljatelja upravjača) i spiritulnaig (Boga,Slavu kolač.....)Ko bi pomislio da nešto tako divno nam može nanesti toliko bola i agonije ali sve se naravno završi osećajem blaženstva kada posle Nedelju dana ručnog menjanja kanala sasvim slučajno ispod duseka ugledaš prepoznatljvi oblik svog nejbližeg priljatelja .
Ne skrnavi lik i delo žene, majke, kraljice.
Plus, inače.
Nemo ti bačim jednu psihoanalizu da upropastiš gaće!!
Kolega, rekla sam da se nista lose ne sme pricati na racun JK, nemo' se svadjamo.
Naučnici u Masačusetsu su posle četvorogodišnje studije ustanovili da nivo Karleušine inteligencije dok rešava zadatke sa jednom nepoznatom ne premašuje nivo primata dok istražuje fizionomiju, miris i ukus sopstvenog anusa.
Pucaj!!
Joj jes jebeno samo tako. Ležim, gledam Top Gir, blaženstvo... kad odjednom Jelena Karleuša!! Kako?! Odakle? Šta ona sada koji moj kurjak radi tu! Leva ruka mahnito pipa oko sebe, pridružuje joj se desna... neverica, bol, srce lupa kao ludo... pa gde je On!? Prijatelju! Oružje moje svetlo i ubojito?! Atomska reakcija u organizmu! Dižem se i demonstrativno palčinom desne noge pritiskam dugme za napon...
mir...
tišina...
spasenje...
Ali gde je On?
Agonija se nastavlja...