Alan Ford

Тешко субверзивни и изузетно проницљиви стрип двојице Италијана, код нас имао култни статус седамдесетих и осамдесетих захваљујући између осталог и "пријеводима" Ненада Бриксија, вараждинског писца јефтиних детективских романа (Тимоти Тачер) који се користио архаичним хрватским (нешто као Џони Штулић), гдје су се на ситна врата разрачунавали и са капитализмом и са социјализмом.
Нажалост, стрип је након збивања почетком деведесетих почео да деклинира, баш као и вриједности у којима смо уживали док је стрип био на врхунцу популарности. Сад једноставно није довољно опор и суров и као и од много чега, стварност се показала далеко иновативнијом и гором.
Најбоље епизоде су оне настале из сарадње два оригинална аутора, Магнуса и Бункера, а то је неких првих седамдесетак епизода.
Заштитни знаци тог стрипа (оригиналног):
1. Екстремно сиромаштво главних ликова - (32 долара? Тко је икад видио толику гомилу новца на једном мјесту?)
2. Плејада генијалних негативаца (Суперхик, контра Робин Худ, отима сиромашнима да би дао богатима, Центурион, богаташ који улази у криминал да би се свидио чистачици у сопственој фирми)
3. Виђење историјских догађаја Броја 1 (Тројански рат је почео због расипништва Хелениног, Адмирал Велингтон је био алкохоличар)
4. Тотална различитост главних јунака
5. Атмосфера живота на дну

Обавезно штиво ако желите да вам дјеца израсту у квалитетне људе.