Srpska čarobna reč, nešto kao abrakadabra, kojom se čuda postižu u raspravi sa nevernicima. Često se upotrebljava uz dodatak posrbi se!
Valsinarb: I tako kažem da verovanje u boga nije ništa osim relikt atavističkog praljudskog straha pred manifestacijama prirodnih zakona koje, neobrazovan i primitivan kakav jeste, pračovek nije mogao da komprehendira aproprijativno...
Facafaca: Azbukivjediglagolj! Posrbi se!
Valsinarb: Da... ovaj... gde ono stadoh... šta htedoh reći, ljubljeni moji... Božja čuda i Njegova svetlost zaista ljudskom našem slabašnom umu nedokučivi jesu, braćo u Hristu!
Јебо те, Лимени, од мене си добио први плус! Хахахахаха!
Мени се ово свиђа. Смешна је потреба људи да им се уши чешу са великим, светим или страним изразима. Још смешније је то што верују титулама и оделима. А најсмешније је када у то убеђују друге.