Najbolja stvar kojom su me plašili kada sam bio mali! Kada sam kao klinac odlazio kod babe i dede, i kad bih napravio neko sranje - krao tudje trešnje, polomio dasku na ogradi ili nešto zagubio, deda je uz obavezni smeh govorio - Moraš biti dobar, inače će te ukrasti baba Kurana. Od toga sam mogao samo da se upišam od smejanja, i bilo mi je drago da se i deda sećao kako je i on kao dete umeo nešto da skrivi, što mu ne bi donelo ništa dobro..
Pošto nikada nisam ni saznao šta su zapravo drekavac i karakondžula, svi u mojoj porodici su imali neke druge metode zastrašivanja : baba je govorila kako će me pojesti zla lija koja živi ispod kreveta, keva kako će me Vesko Cigan odneti na djubre, ćale kako će mi bicikl popeti na tavan..
+
,,..ćale kako će mi bicikl popeti na tavan..''
Од свих траума,ова је,по мом мишљењу,убедљиво најстрашнија.
Ne vredi, ne posecujem ih, a i ne znam gde se nalaze. Kada pi samnom proveo sat vremena za kompjuterom, ili bi me ubio, ili bi glavom o zid udarao - operisan sam i od tehnike i nsvega ostalog u vezi sa njom.
Ej ali imao sam vec taktiku kako da ga skinem ;] Sreca pa do toga nije moralo da dodje. A i da dobijem batina sto sam ga skinuo, bar bi se vozao :]
аман човече, постоји блог за овакве приче...