Narudžbina koja ledi krv u žilama svim konobarima, uterivačima dugova, lečenim alkoholičarima i tetama što dezinfikuju telefonske aparate. Ajde da je rekao i Smirnof, to se može podneti! Ali Baltik? Od takvih stvari jetri na pamet pada ideja o samoubistvu. Kroz vekove ovo nazovi ''piće'' je imalo različite primene u kulturama. Kod starih Grka, poznato je da je se sam Zevs olakšao u jenu staklenu posudu, te je tako stvorio napitak koji je Ahil naneo preko svoje pete kako bi izlečio ranu, a postignut je sasvim drugi efekat. U starom Rimu ovaj napitak je bio poznat kao ''špiritus robotamanus'' i njega su niz grlo sipali ratnim zarobljenicima koji nisu hteli da sarađuju. U srednjem veku su ga pape, partrijasi i hodže smatrali za piće mudrosti. Interesantna je visoka stopa smrtnosti među sveštenim licima u to doba. Danas se koristi kao sredstvo za čišćenje ladica od mahagonija, plastike, metala i slonove kosti, kao i sredstvo za samoubistvo.
U Rusiji se od pamtiveka koristi umesto limunade. Bez limuna, bez leda.
