Poveća grupa ljudi koja svakog petka popodne putuje iz Beograda u svoj rodni kraj.

1.Obični ljudi koji žive u Beogradu,gledaju svoja posla i normalno se ponašaju.
2.likovi kojima je najveći životni uspeh to što nekome mogu da kažu da su iz Beograda,
3.likovi kojima je duševna hrana da odu u *PROVINCIJU,npr. Zrenjenin i da na finjaka smaraju nekoga kako su popili svu pamet ovog sveta jer su iz Beograda,iako se iz Zrenjenina brže stigne do Konja nego iz Zabiti odakle su oni(Jakovo,Železnik...).
3.Mazohistički Likovi koji ustvari vole kada im neko isprovociran kaže "Beooograđani,mamicu vam..." jer se tada,napokon, osećaju kao pravi beograđani, kao deo nečega uzvišenog i lepog, kao elita nasuprot osećanju pripadnosti građanima blatnjavog sremačkog sela Jakovo.
4.Likovi koji su poreklom iz stare ugledne beogradske porodice, i kojima su komunisti uzeli pola slavije,zgradu vlade i saveznu skupštinu, a privatno, rođeni su i odrasli u Vranju, gde im još uvek žive i rade roditelji, sa kojima se redovno čuju i komuniciraju na lokalnom dijalektu,
u Bg su došli na fax
pa ostali deset godina, a ne mogu da se vrate kući bez diplome ili bez love.

Ubedljivo najbrži trkači na kratke (a bogami povremeno i srednje) pruge. Neobično je što se ovaj talenat Beograđana da primetiti samo u krugu od petstotinak metara od autobusko/tramvajsko/trolejbuske stanice

Naziv za ljude koji se ne izuvaju prilikom ulaska u nečiji stan/kuću. Naravno, izraz je u upotrebi kod ljudi koji nisu rezidenti Beograda.

Sudeci po babama i prababama i prapraprapracukunnavrnprababama iz unutrasnjosti izgovara se se sa dugim naglaskom na prvo a i oznacava zle klonove zapada koje zive u sodomi i gomori i hrane se bolestinama zapada.....dele se na par tipova:

Stanovnici grada koji nemaju zemljaka u opštini.

Особе оба пола, старије од 26 година, којима родитељи из унутрашњости шаљу торбе са храном, еврима и чистим гаћама мање од два пута на годишњем нивоу.

U užem smislu, stanovnici jedne uske urbane regije čija je najjužnija urbana tačka Resnik. Najmanje je onih čiji su se navrdeda i sa očeve i sa majčine strane rodili tu. Po jednom istraživanju, broj takvih iznosi manje od hiljadu. Dakle, ostatak od milion dvesta trideset šest hiljada stanovnika ne pripada toj grupi, jer već u drugom, eventualno trećem kolenu, vuče korene sa sela.
Beograđanin je spoj nacionaliste i evropejca, urbanog i ruralnog, tradicionaliste i modernog čoveka, na granici Šumadinca i Vojvođanina. Beograd je postao ono što jeste zahvaljujući selima kao što su Mirijevo, Viline Vode, Resnik, itd, koji su prerasli u industrijske zone.
Stari deo Beograda, od Kalemegdana do Vukovog spomenika, takozvani krug dvojke, može peške da se pređe. Ostatak je periferija i to se oseti čim se malo mrdne od te linije (Karaburma, Mirijevo, Zvezdara, Banjica...)
Ljudi koji niti oru zemlju niti dižu solitere, niti piju pivo ispred zadruge niti rade posao Čendlera Binga. Većinom srednja klasa, profesori, nastavnici, učitelji, šalterski službenici, daktilografi, pisari, u stara vremena ćate...