Dan kada je jedino izvesno, da je sasvim neizvesno, kada ćeš, i da li ćeš negde stići.
Prvih godina,onako neiskusno, zaletao sam se, bezuspešno naravno, u bolnicu, ili prodavnicu, ili na posao, svađao se sa policijom što se vozim sto kilometara, da bih prešao dva, molio, psovao, plakao, kumio, kleo, i sve bez uspeha. Sad sam već iskusan. Dva dana pred taj "praznik", navučem u kuću svega što bi mi moglo nedostajati, ne daj Bože, hrane, lekova, vode, kidnapujem lekara, popa, onoga iz kablovske, i ne izlazim iz stana, ni u slučaju elementarne nepogode.
