Veoma neizvesno takmicenje.Nikad se ne zna da li ce Olivera Jevtic pobediti za 1h i 10 minuta ili 1h i 15 minuta.
Masovno pretrčavanje raskrsnica u širem centru za onih pišljivih petnaest sekundi koliko traje zeleno.
Dan kada je jedino izvesno, da je sasvim neizvesno, kada ćeš, i da li ćeš negde stići.
Prvih godina,onako neiskusno, zaletao sam se, bezuspešno naravno, u bolnicu, ili prodavnicu, ili na posao, svađao se sa policijom što se vozim sto kilometara, da bih prešao dva, molio, psovao, plakao, kumio, kleo, i sve bez uspeha. Sad sam već iskusan. Dva dana pred taj "praznik", navučem u kuću svega što bi mi moglo nedostajati, ne daj Bože, hrane, lekova, vode, kidnapujem lekara, popa, onoga iz kablovske, i ne izlazim iz stana, ni u slučaju elementarne nepogode.
Velelepna sportska manifestacija koja parališe ceo Beograd. Blokirane saobraćajnice i izmenjane trase gradskog prevoza, zbunjuju ionako sluđene stanovnike i putnike namernike.
Ako već postoje entuzijasti, koji trče i kad ih niko ne juri, nek trče negde van grada.
Neko je danas krenuo na posao, u bolnicu, prodavnicu ili crkvu, i nije tamo stigao, zbog ostrašćenih gledača potiljka Olivere Jevtić.
Posle Čečeni krivi...
Razočaravajuća manifestacija. Taman kad pomislim da 20000 idiota napušta grad, oni naprave veliki polukrug i vrate se nazad.
Jedini praznik za mnoge vozače GSP-a.
