Vrsta parazita u ljudskom obliku, koji preživljavaju od vazduha i "kombinacija".
Blejače ćete najčešće sresti u "blejačkom" kafiću, gde ispijaju svoj sedmi produženi s' mlekom i prelistavaju sve vrste dnevne štampe. Obavezno bacaju pogled na TV na kome je uvek otvoren TELETEXT kako bi ispratili rezultate iz kladionice.
50% tog vremena provode "razgovarajući" na mobilni telefon i "završavajući kombinacije".
Takođe ćete ih prepoznati po tome što uvek izgledaju namršteno i "opasno", i skupljaju usta kao da su progutali šaku leblebija.
Letnje popodne, posle posla svraćam sa kolegom na piće. Našem stolu prilazi "blejač":
BLEJAČ: "Momci kako je, jel' slobodno...?"
MI: "Jeste jeste, sedi..."
BLEJAČ: "E hvala... Alo, Tošo... daj mi jedan produženi s' mlekom i momcima šta će... i uključi TELETEXT..."
Potom uzima mobilni i okreće neki broj...
BLEJAČ: "Ej matori, završio sam ti ono... Da, cimao sam se ali sam sredio, ti samo spremi 3 soma evrića i tvoj je..."
U tom momentu mu ZVONI telefon kojim "razgovara":
BLEJAČ: "Ma šta je ovo koji kurac, kakav je ovo telefon... Govno jedno, nije ni za kurac, za 300 evra sam mogao da kupim pravi mobilni... ALO... šta je, šta 'oćeš...?"
MI: "ej mi moramo sada da idemo..."
BLEJAČ: "Važi važi, ajde..."
Fanovi čuvene mange i anime serijala "Bleač".
Deda : "Sine kakva ti je to crna haljina i od kad imaš narandžastu kosu ?"
Unuk : "Ja sam blejač deda, imitiram Kurosaki Ičiga, brz sam, nosim mačetinu, borim se protiv Ispijenih Demona i mogu da stavim svoju sopstvenu Ispijenu Masku."
Deda : "Blago tebi sine, a kako ono beše ide broj od Čika Laze ?"
Likovi koji besomučno vise po hepeninzima i čepe se ispred objektiva. Naseljavaju stranice časopisa (Glorija, Story i sl.) koji ih pozovu u poslednjem trenutku kad uvide da niko "važniji" nije dostupan.
Oni se uvek odazovu. Prosto plene svojom stupidnošću.
