Ne bi iz nje izlazilo. Da se pita, časovi bi trajali po 120 minuta, poludi kada su skraćeni. Uvek je željno znanja, neprekidno uči, ne čuješ ga jer je neviđeno mirno. Vlada apsolutna tišina iako ih je u školi / školskom dvorištu po hiljadu. Ide na spavanje sa knjigama umesto jastuka, jedva čeka novi dan kako bi ponovo otišlo u školu i sticalo nova znanja u cilju unapređenja našeg društva. Rarovanje i tegljenje svega toga mu ne pada teško jer leti na krilima ljubavi prema školi.
Ovakvi đaci se obavezno pojave na televiziji kada novinari upadnu da intervjuišu decu ili kada ministarstvo prosvete propisuje nove programe i zakone. Ovako, može biti problem naći takvo dete.

Mitsko biće koje postoji samo na televiziji, a pojavljuje se samo kad su prosvetari u štrajku. Odlikuju ga tužne, neutešne okice jer nije u mogućnosti da stiče nova znanja koja upija poput sunđera dok po ceo dan sedi zatvoreno u hladnoj zgradurini umesto da bude kod kuće i po ceo dan bleji po netu bez ikakve obaveze.
Naravno, sva su deca takva i obožavaju da idu u školu, one druge kod nas nema, je l' da?