Ne bi iz nje izlazilo. Da se pita, časovi bi trajali po 120 minuta, poludi kada su skraćeni. Uvek je željno znanja, neprekidno uči, ne čuješ ga jer je neviđeno mirno. Vlada apsolutna tišina iako ih je u školi / školskom dvorištu po hiljadu. Ide na spavanje sa knjigama umesto jastuka, jedva čeka novi dan kako bi ponovo otišlo u školu i sticalo nova znanja u cilju unapređenja našeg društva. Rarovanje i tegljenje svega toga mu ne pada teško jer leti na krilima ljubavi prema školi.
Ovakvi đaci se obavezno pojave na televiziji kada novinari upadnu da intervjuišu decu ili kada ministarstvo prosvete propisuje nove programe i zakone. Ovako, može biti problem naći takvo dete.
... i to ostane za ceo život. Mada malo drugačije kad te pitaju za TV da izjaviš nešto povodom škole. Ili kad jednog dana svom detetu pričaš o školi
Šta da ti kažem, takva sam bila i u osnovnoj i u srednjoj, volela sam to što smo učili... Mada sad na faksu već gubim elan...
Najgore pred kraj faksa, tad je elan najniži. Bar meni tako bilo. A sad skoro svaki dan pričam đacima kako je u školi super. Life's a bitch and then you die.
Mhm, isto ovako sam se osecao na pocetku prvog razreda osnovne... Drzalo me je celo prvo tromesecje, a onda sam shvatio da je skola kucka....