Osećaj koji stekneš kad god prošetaš po Novom Beogradu ili nekom naselju građenom po nacrtima najsurovije socijalne arhitekture.
Zgrada - park - zgrada - park - zgrada - park - zgrada - park - zgrada - park
Kada vam se čini da se potpuno ista pojava ponavlja i ponavlja.
2009.
Boris Tadić: "Skoro pa smo ušli u Evropu!"2010.
Boris Tadić: "Skoro pa smo ušli u Evropu!"2011.
Boris Tadić: "Skoro pa smo ušli u Evropu!"
Neobjašnjiva pojava koju su zapravo izmislili večiti optimisti kao opravdanje da im se nešto loše nije moglo dogoditi više od jednog puta, to se samo njihov mozak poigrava sa njima, šaljući im slike iz nekog prethodnog života.
- Mico, mogli bi malo večeras, posle Sulejmana, a?
- Ne mogu, boli me glava.
- U jebote, koji flešbek. Ovo kao da se već desilo.
Kada si ubjeđen da se ono što ti se upravo dešava, već desilo i tačno znaš šta ide dalje. Fora je u tome što se sudbina sažalila na tebe i dala ti još jednu šansu da ispraviš nešto, ali problem je u tome što ti nećeš ništa promjeniti u odnosu na prošli put, iz prostog razloga što si glup i zbunićeš se kada shvatiš da je to deža vu. A kada skontaš šta si upravo uradio, PONOVO, biće kasno i čekaćeš deža vu deža vua da to ispraviš, ali ga nećeš dočekati.
Ona: Eh, baš mi je fino bilo večeras....
Ti (u sebi): (U jebo te! Ovo se već desilo!!! Deža vu! Sad će da me zovne unutra!) ...da da, i meni...
Ona: Jel hoćeš da svratiš malo, a?
Ti (u sebi): (Aaaa znao sam! Vauuu koji trip!) A ne mogu, jebi ga, imam sutra ispit rano....
....Posle 5 minuta dok se vraćaš kući
-Deža vu čoveče! Kako je uvrnut osjećaj! Ladno sam znao da će da me zovne unutra.... Ček bre, auuu idiote retardirani!!! Aaaaa opet sam to uradio!
Probudiš se,
ekonomska kriza,
nema struje,
dođe struja,
upališ tv,
na jednom kanalu Moćni rendžeri,
na drugom Kasandra,
još da je Karadžić predsjednik RS,
bilo bi kao 1996...
Uvek isti osećaj koji se javlja prilikom otvaranja novčanika i zaticanja neke siće u njemu.
Neizbježni osjećaj koji te prati prilikom gledanja nekog američkog filma. Čudno, ali ako vidiš jedan-kao da si odgledao svaki od njih.
-...i sada će ovaj baja izvaditi neku pušketinu i brzinom od 200 metaka u sekundi bez mjenjanja šaržera pobiti sve one zlikovce (Arape/Vijetnamce/Srbe)...
-...e ovaj nesrećnik sa đozlama, protezom, raščerupanom kosom i pjegama će postati pravi fra'er, smuvati onu glavnu navijačicu, ali će se na kraju vratiti svojoj najboljoj drugarici-onoj nikakvoj štreberki, koju zapravo istinski voli, i živjeće srećno do kraja života...
-...u prvom poluvremenu 25:0? Ah, nema veze, 6 sekundi prije kraja doći će do izjednačenja i onda će u zadnjoj sekundi spektakularnim pogotkom da pobjede ovi gosti, ja ti kažem...
Kad pricas po treci put istu pricu u kafani,a tripujes se da si to vec jednom doziveo(ispricao)..
Osećanje koje se pojavi u momentu dok gledate reklamu za "Beverli Hils", pa iz dosade promenite kanal i vidite neku emisiju u kojoj gostuju neki domaći ekonomski stručnjaci koji tvrde da je valuta stabilna, da su penzije i plate na zavidnom nivou i da smo ekonomski stabilni, a onda se setite da ste kroz centar grada prolazili sat vremena zato što su neki mučenci zbog nečega protestovali, a onda kada ponovo promenite kanal vidite čoveka koji je vaš predsednik već skoro 10 godina i ne planira da uskoro siđe sa te funkcije, kako zajedno sa nekim stranim državnicima tvrdi kako će Srbija biti u budućnosti lider na Balkanu, ako ne i u Evropi...
Kada vam se i to smuči, vi opet promenite kanal i naletite na čoveka koji već skoro 10 godina pokušava da sruši gore pomenutog čoveka, a na kraju ga nikada neće srušiti, kako kritikuje vlast i gore pomenutog čoveka.
Kada vam ponestane izbora, vi ugasite televizor i u tom momentu vam u sobu uđe kurčeviti mlađi brat, kome još brci nisu izbili, u šuškavcu sa sve zategnutim učkurom.
Eeeeeeee...ono što vam u tom momentu prođe kroz glavu, to je deža vu.
U kladioničarskom svetu dešava se svaki vikend.
- Opet sam pao tri tiketa na jednu utakmicu.
- Već viđeno brate. Prošli vikend bila ista priča.
Dokaz postojanja nekog drugog vremena...
Prilikom dezavua pojedinac oseca da se situacija u kojoj se nalazi vec desila...Taj osecaj nije niotkuda, jednostavno ne moze tek tako da se pojavi...Ne postoji garancija da se takva situacija nije desila, u nekom drugom vremenu.
