Kada si ubjeđen da se ono što ti se upravo dešava, već desilo i tačno znaš šta ide dalje. Fora je u tome što se sudbina sažalila na tebe i dala ti još jednu šansu da ispraviš nešto, ali problem je u tome što ti nećeš ništa promjeniti u odnosu na prošli put, iz prostog razloga što si glup i zbunićeš se kada shvatiš da je to deža vu. A kada skontaš šta si upravo uradio, PONOVO, biće kasno i čekaćeš deža vu deža vua da to ispraviš, ali ga nećeš dočekati.
Ona: Eh, baš mi je fino bilo večeras....
Ti (u sebi): (U jebo te! Ovo se već desilo!!! Deža vu! Sad će da me zovne unutra!) ...da da, i meni...
Ona: Jel hoćeš da svratiš malo, a?
Ti (u sebi): (Aaaa znao sam! Vauuu koji trip!) A ne mogu, jebi ga, imam sutra ispit rano....
....Posle 5 minuta dok se vraćaš kući
-Deža vu čoveče! Kako je uvrnut osjećaj! Ladno sam znao da će da me zovne unutra.... Ček bre, auuu idiote retardirani!!! Aaaaa opet sam to uradio!
+
I kako se odmah razveze rat da l' je deža vu ili deža vi.
ajmo odmah u tranšee ili tranšeje da pucamo da li ga je tamo neki Pjer zavrnuo na u il na i.
Da je srpska reč pa hajd.
Zar se ne kaze deza vi?