Stanje duha, i sve redja pojava u današnje vreme, da ti neko pomogne i ulepša dan, a da njega to puno i ne košta. Ne iz neke direktne ili indirektne koristi, da bi te zadužio ili došao tako do nekog cilja..Jednostavno, nesebično dobro delo.

Svaki čovek na svetu ima svoju volju koju koristi onako kako je naučen od strane roditelja ili okoline. Pošto nijedno ljudsko biće nije savršeno,ni volja koju to biće poseduje ne može se uvek nazvati dobrom.
Dobra volja je uvek u čoveku kada mu u životu ide sve od ruke. Tada je sve lako.Tada je lako voleti, razumeti i oprostiti. Treba znati, umeti i hteti da budeš dobre volje kada ti kola krenu nizbrdo, kada prijatelji ti okreću leđa, kada nemaš novca za neke normalne stvari i tako dalje.
Tada treba sa osmehom komšiji poželeti dobro jutro, tada treba pružiti ruku onome sa kime ste se posvađali, tada treba razumeti da i drugi ljudi prave greške, tada treba voleti i pokušati da promenite sebe jer druge ljude ma koliko to hteli nećete promeniti.
Samo dobra volja može doneti nešto lepo u našim životima i doneti u njih mali dašak slobode.

Sintagma koja u sebi sadrži toliko pozitivnih stvari da nosi jako težak teret sa sobom. Volja je glavni faktor kojim sami sebi uređujemo život. Javlja se kad se opametimo, kad naučimo nešto iz greške, shvatimo žrtvovanje drugih za nas, dobijemo odličnu ideju ili priliku, posao koji nam se dopadne i još iz mnogih sličnih situacija.
Na žalost, dobra volja je uglavnom kratkog trajanja i brzo se pretvara u iluziju jednaku iluzijama kao što su pomisli da smo se opametili ili da smo naučili nešto, da ćemo ostvariti ideju ili iskoristiti priliku. Koliko puta smo ležeći u krevetu sanjarili i mislili o silnim stvarima koje "možemo da uradimo". Te misli se izgube u trenu, zar ne?

To ti jedino ostaje kada nemaš ni upaljač a ni cigare...