Dražesno
Još jedan u nizu novonastalih izraza, vrlo popularan kod određenih pripadnica ženskog roda, zaštini znak korporativnih devojčica. Označava nešto tako mekano, baršunasto, ma sjajno.
Po nekom pravilu, označava sve ono što je u suprotnosti sa njihovim karakterom. Dok su njihovi naizgled supiš životi zapravo nesređeni, haotični, a nervi napeti čak i gore nego strune, jezici su im naoštreni i britki poput sablji, a zadnjice ukočene od konstantnog sedenja u kancu, toliko da im se pojavio dislocirani zip na dupetu, iako nisu ni stigle da odu do šefa.
Dok izgledaju kao da su sa Svetim Petrom na ti, duboko u sebi predsavljaju školski primer iskompleksirane ličnosti koja sve radi zarad tuđeg: „Bravo!“ i „Hvala!“, ili pak zbog rešenosti sopstvenih roditelja da svoje neispunjene želje i snove ispune kroz život njih samih. Mice.
Zbog toga je potpuno jasna težnja ovakvih devojaka i žena da što pre dođu na određenu poziciju, pa da kažu i pokažu celom svetu kako to sve, zapravo i nije toliko teško, to je tako jednostavno, luk i voda bre, a sve se može samo ako se hoće. Pa se zbog toga i popnu na lakovane ljubičanstvene štiklice, koje su uglancane kao kupatilo moje majke domestosom, uzmu svoje ciklama torbice i zamišljaju kako gaze i koračaju napred, stavljajući čitav svet pod svoje noge, dok se u istom trenutku u realnosti samo nesigurno klate na njima, hvatajući se za prvi zid kao poslednji oslonac pre pada. Dražesno.
- Jelena, čujem udala si se?
- Da, zar ti nisi čitala o tome u najnovijem broju magazina naše firme?! Bilo je tako dražesno!
- Mh, pa pretpostavljam da jeste, to i liči na tebe. Kladam se da ti je i muž takav. Ovaj moj je pravi tigar, moram da ti priznam. Sinoć je zubima pokidao sve sa mene, bilo je tako... Ah, tri puta smo, jedva se držim na nogama, ali ne mogu da dočekam i večeras.
- :odlazi visoko podignutog nosa:
