Skraćenica od "Džastin Biber".

Džiber...kako to džiberski zvuči.
On je završeni ili nezavršeni srednjoškolac, večiti maturant ili planira da ''nešto upiše'' ili da nešto drugo sa ortakom ''započne''.
On nit' izgleda, nit' ima, nit' se trudi. Žgoljav je, ružan, seljak, dekintiran i totalno neambiciozan.
On predstavlja nekih 96,3% srbijanskih dvadesetogodišnjaka.
Međutim, Džiber se ističe po jednoj bitnoj karakteristici - on misli da je Sve. Džiber smatra da je : najlepši, najduhovitiji, najpametniji i najbolji baja. Vrhunac njegovih dnevnih aktivnosti uključuje blejanje u kladionici, gledanje fudbala i odlazak na tehno žurku.
Čini se da u nekoj većoj gužvi potpuno dominiraju Oni - originalni srbijanski Džiberi. S obzirom na to da je Džiber - dno dna koje za se misli da je najveća faca, tražimo mu i takvu zakrpu.

Dno dna koje misli da je najveća faca u ženskoj varijanti, javlja se u vidu PPSC - iliti Pička po svaku cenu. Ima šesnaest godina i ''uči'' za metaloglodača. Ima ravnu, plavu, ispeglanu kosu, napućene roze usne i večito gole batake. PPSC svoju ''firmiranu'', tesnu odeću nabavlja iskljucivo na buvljaku, nokte stavlja kod komšinice Suze, i vodi računa da se u svakom trenutku dana i noći svi njeni fizički atributi vrlo lako uoče. Uveče, Pička po svaku cenu izlazi i izoštrava svoje čulo prepoznavanja Džibera. No, ne čeka ga dugo. I jednih i drugih ima kao pleve, i ove dve sorte u tolikoj meri vladaju našim ulicama i našim životima, da mi ozbiljno verujemo da ih nikada nećemo pobediti. Kad poludimo, možemo samo da im se pridružimo.

Onaj pijani, znojavi lik sa dva zuba u gornjoj vilici, koji na svadbenom ručku u zadimnjenoj kafančugi plaća muziku, tako što polovinu iscepane novčanice od 100 e daje harmonikašu, a sa drugom polovinom se šepuri po celoj sali.Muzičari će drugu polovinu sigurno dobiti, ali tek kada se džiber uveri da su svi prisutni videli njegov performans

Reč je o antropološkom fenomenu s’kraja 20. i početka 21. veka. Na evolutivnoj lestvici predstavlja korak unazad u razvoju čoveka i civilizacije uopšte. Po fizičkoj građi pripada ruralnom tipu čoveka, dok mu je prebivalište po lokaciji gradsko, što u njihovom slučaju ne znači ništa. Prepoznaje se po snažnoj fizičkoj konstituciji, mada se u skorije vreme, istina u daleko manjem broju primećuju i sitniji primerci. Zauvek zarobljen između ruralnog i gradskog, nikada prilagođen, levitira između livade i metro stanice, trudi se da na svaki način prkosi gradskom načinu života, maštajući o stadu ovaca. Komunikacija je sirova, bez suvišnih detalja, sažeto i glasno. Sila je glavni argument. Osobe sa kojima ne deli isto mišljenje uglavnom mrzi, a verovatno iz nemogućnosti shvatanja. U principu neotesani i neobrazovani, ali ipak puni sebe, ne pokazuju želju za opštim napredovanjem, već se prepuštaju struji, te su iz tog razloga pogodni za medijsku manipulaciju. Stalni čitaoci i gledaoci raznih trivijalnih časopisa, odnosno televizijskih “realnih”emisija, upijaju svaki kadar ili odštampanu reč. Kao poštovaoci glamura, vole skupe i sjajne stvari, spajaju nespojivo. Ljubitelji lakih devojaka, cenjenih automobila, skupih pića, teških droga, jet-seta uopšte, smatraju sebe "elitom". Mogu se videti u velikom broju duž splavova, gde kao što su nekada na pijaci odmeravali krave, sada gledaju u žene koje se utrkuju koja će naći nekoga sa boljim konjem. Primećeno je da njihova populacija u porastu, čineći tako, ako ne sad, a onda svakako u skorijoj budućnosti, najznačajniji deo stanovništva.

Pripadnik mrštavaca. Često pognute glave u ramena čime mu životinjski instinkt štiti vrat od drugih džibera, jer se često kolju za prevlast oko teritrije na kojoj mogu da se mršte. Oblači se u ritualne kože, upasuje se u religioznom transu i izuzetno je neprijatan svima osim sebi.

kompliment koji prihvatam u ime "manjine" u ovom gradu, koji nam je uputila "čuvena" spisateljica Biljana Srbljanović, jer nisam glasao za njenu LSD ili LDP/isti kurac/.
Da je podsetim da se francusko državljanstvo ne "zaradjuje" samo preko kreveta, kao u njenom slučaju.
Verovatno nema pojma da je jedna žena koja je u penziju otišla kao čistačica u jednoj beogradskoj banci, bila dvostruki nosilac legije časti/po automatizmu ona podrazumeva i francusko državljanstvo/, osam puta ranjavana. Jedina žena oficir koja je doživela tu počast, da istog dana u isto vreme sve jedinice SILA ANTANTE u stavu mirno slušaju pohvalu o njenoj hrabrosti. Ta žena je bila Milunka Savić i sramota za Srbiju što ju je zaboravila.

Čovek koji napravi crtu na vratu, odakle odluči da se brije na gore

Posprdni naziv za Viber ili Vajber, kako ko voli. Skoro pa besplatan telefonski internet servis, prilično zahvalan ako imate nekog preko. Skoro, jer, ipak, internet konekcija je obavezna, a skoro svi imamo te neke ''pakete'', koji omogućavaju sasvim dovoljno arčenja interneta preko telefona.

Џибер је лик сличан типовима из књиге Чарса Буковског,,Посст офисс,, где се каже за неке ликове који само стоје и пуше и пребацују разну робу са једног места на друго такорећи ,,шљакаре,, и краду богу дане да су ,,Магационери,, а у ствари су то Џибери и Џиберке у женском роду.

Svi znamo barem jednog takvog.

Ošišan na kratko, uglavnom sa glupavim, masnim šiškama. Praznog pogleda i punih usana. Nosi šuškavu duksericu sa džepovima negde u predelu bradavica. Dukserica je, naravno, upasana u trenerku, koja je takođe šuškava, i zavrnuta tako da se vidi dva palca belih čarapa, koje izbijaju iz crnih patika, ili arimax najki. Jedna ruka mu je u džepu od dukserice, a druga uvežbanim pokretima češe skrotum kroz trenerku i gaće koje sigurno imaju braon/zelenu prugu između nogu. Hoda rešireno, i pomalo se gega. Misli da je mnogo bitan, ali ne ume da govori a verovatno ni da čita i piše. Jednom rečju šljam.

Osoba koja u ocima okoline nije na najboljem glasu, takoreci u ocima drugih to je olos, probisvet, danguba. Osoba koja uludo trosi vreme i prevari i slaze cim zine. Uvek ima neke svoje veze i vezice za razne poslove.