Jedna od najuniverzalnijih srpskih reči.
- De si, ša ima?
- Evo...
-------------
- Markoooo, ruuučaak!
- Evooo!
-------------
- Dodaj mi daljinac.
- Evo.
Univerzalni prilog za mesto, vreme, radnju, stanje i zbivanje sa manje popularnim sinonimima iz ukrštenica: eno, eto, gle...
- 'De si brate, 100 godina, šta ima, šta se radi, kako si?
- Evo...
Odgovor na svako pitanje totalno nebitnog poznanika. Komsije, ili bilo koga za koga vas bole k***c!!!
"Evo..." ide dobro sa "nije lose", "dobro", "ok"... cisto da bude malo raznoliko.
Poznanik:'De si brate, sta ima?
Ja:Evo... (kraj razgovora)
Poznanik:Sta ima novo?
Ja:Evo...
Poznanik:Kako si?
Ja:Evo... (nije lose)
Poznanik:Gde ides?
Ja:Evo...!!!
Univerzalni odgovor na cesto postavljana pitanja koji se moze naci samo u srpskom jeziku i srodnim jezicima. Drugi jezici nisu podrzani na zalost.
Osoba1:"Eee gdje si ti, sta ima?"
Osoba2:"Evo."
Osoba1:"Kako si?"
Osoba2:"Evo."
Osoba1:"Kako zena i djeca?"
Osoba2:"Evo."
Osoba1:"Sta se radi?"
Osoba2:"Evo."
@Lithium
-Ostavi taj kompjuter i dodji da veceras!
-Evo!
Radite nešto, dodje neko i počne sa serijom zapovesti "uradi ovo, uradi ono", na šta vi dreknete "EVO!!". (može i "BRE" uz to)
Šta uopšte znači "evo"?
- "Ajde bre više gasi taj kompjuter!"
- "Eevoo još 2 minuta, samo da odgledam film do kraja!"
Rec koju izgovaramo kada nemamo nameru da uradimo nesto zapovedjeno jos najmanje sat vremena.Najcesce se koristi u konverzaciji sa roditeljima ili nadredjenima.Ponekad,neznalice ovu rec shvataju kao nameru da nesto bude ucinjeno.Oprosti im,Boze,shvatice jednog dana.
Mama:Ajde idi u radnju,donesi tri piva,pavlaku,jogurt,WC papir i dedi caj!
Ja:(buljim u kompijuter,cujem samo pocetna slova reci) Eeeevo,maaamaa,sad cu!
Mama:O,pile moje ♥
-sat vremena kasnije-
Mama:A P**DA LI TI MATERINA,HOCES LI ME POSLUSATI KADA TI KAZEM DA URADIS NESTO?!I ti i tvoje "evo",mozemo umreti dok dodje vreme za "evo"!
Ja:A sta si ono rekla?
Malo neobičan odgovor na pitanje:"Kako si?"
Urlik koji koristimo umesto "Dolazim!" u situacijama kada se uživimo u nešto i neko nas zove da dođemo ili da uradimo nešto.
-Ajde, idi više do te prodavnice, rekla sam ti da odeš pre sat vremena!
-Evo, evo!!
Prevod od snooze. Postoje razne vrste "evo"-a : 10min, 15 min ,20min...
-Koliko vise treba da te cekam?
-Evo...
Rec koja oznacava vremenski period od 10 do 20 min. izvrsenja neke radnje, iako bi, u principu, trebalo da znaci 'odmah'.
- Sine, 'ajde da jedes, gotov je rucak!
- Evo, idem...
- Milorade, donesi mi ona klesta iz spajza.
- Evo odma'...
Univerzalni odgovor svakog Srbina na pitanje : Gde si? Sta radis? itd itd
Milan : E brate gde si?
Aleksandar : Evo,Ti?
Ono što vičemo telefonu kao da je živo biće iako znamo da onaj ko zove ne zna da treba da čeka i da smo blizu aparata, da ćemo se uskoro javiti.
Obično prethodi podizanju slušalice posle devetog zvona i ustanovljavanju da je onaj ko je zvao upravo odustao.
Univerzalna lokacija.
Mirko: De si, matori ?
Slavko: Evo, batice, de si ti ?
Mirko: Evo, i ja..
Opisivanje svih mogućih događaja u samo jednoj reči.
- Gde si brate, 100 godina, šta ima?
- Evo. Kako ti?
- Evo, isto.
Izraz koji koristimo za odlaganje neke radnje.
Majka: Sine, dodji da jedes...
Sin: Evooooo...
(30 min kasnije)
Majka: Pa sine, ovo se sve ohladilo a tebe jos nema!
Sin: Evooooo...
Univerzalni odgovor na svako pitanje. Daje kompletan odgovor.
De si brate, šta ima?
-Evo, ti?
-Evo i ja..
Gde si bio da sad??
- Evo.
Ustaljena fraza kojom se odgovara na pitanja poput šta radiš ili gde si. Izgovara se kada hoćeš da jednostavno prođeš pored nekog bez daljeg zadržavanja. Ako nekog baš ne fermaš ni 2% rećićeš to i kada te pita gde si, kako si, i ostala moguća pitanja. Mnogi skraćuju izraz i na e'o.
-Šta radiš brate?
-Evo brate, ti?
-Evo brate i ja. Šta ima?
-E'o ništa, kod tebe?
-Evo brate... Aj ćao...
Rečenica koja daje odgovore na mnoga pitanja,a da pritom ovaj drugi zna o čemu se radi.
-E,gde si brate ?
-Evo.
.........................................................................................................................
-Šta radiš ?
-Evo.
.........................................................................................................................
-Šta ima novo ?
-Evo.
........................................................................................................................
-Kako si ?
-Evo.
.......................................................................................................................
--Gde ćete?
-Evo.
Rec koja se koristi da bi se odgovorilo na pitanje sagovornika koji prolazi...Ako ste bas reciti onda mozete koristiti varijacija kao sto su: "Evo bleja","Evo idem","Evo kren'o"...
"Sta radis?"..."Ma evo...!"
"Kako si?" ..."Evo..."
"Gde ces?"..."Evo.."
NAPOMENA: U zavisnosti od pitanja rec "EVO" izgovara se sa drugacijim akcentom...
Najbezidejniji ali i najčešći odgovor na najbezidejnije pitanje: Kako je? Šta ima? U nedostatku inspiracije umjesto odgovora moguće ,,odmahivanje“ obrvama ili polurazvučeni osmijeh.
Odgovor na svako pitanje u prolazu.
- E gdje si?
- Evo.
- Šta ima?
- Evo.
- Kako je?
- Evo.
Univerzalan i jednostavan odgovor na sva pitanja! Koristi se svakodnevno. Nekim ljudima (kojima je postavljeno pitanje) nije crno i da napišu -ti? koji predstavlja stvar pristojnosti,i koristi se čisto da ispoštuješ konverzaciju koju bi rado brzo završio.
-Šta radiš?
-Evo.
-Kako si tebra?
-Evo.
-Ooo,pa gde si ti,nema te 100 godina...
-Evo,ti?
Znači - sad, smesta. Osim ako se dvaput kaže "Evo, evo" - znači nikad
Reč, kratka i jasna, koja bi u teoriji trebala da produži vašu radnji na kratko vreme, ali u praksi produžuje radnju za 5 minuta duže.
Mama: Ajde siđi da te pitam šta je bilo u školi!
Sin: Evo! Silazim za 10 sekundi...
...... 5 minuta kasnije....
.... Mama: Aman more koga ti zajebavaš?! Silazi bre dole da ti se ja ne penjem gore!
Sin: Evo mama nije prošlo ni pola minuta!
Mama: Ajde gasi tu igricu i silazi dole, polomiću varjaču na tebi!
Sin: Evo! (ovako se nastavlja dok se mama stvarno ne popne i polomi varjaču; u gorem slučaju oklagiju)
Srpski odgovor na bilo koju rečenicu.
Gde si, brate, kako je, si živ?
Evo. Ti?
Ma evo, idem do menze.
Reč vrlo mističnog značenja i porekla. Ipak je vrlo poznata reč na ulicama, fakultetima, u školama, kućama, na poslu, jednostavno je možete čuti svuda. Reč je, takođe, izuzetno teška za objašnjavanje trećem licu.
Ima mnogo značenja, koja uglavnom ništa ne znače, zbog čega sam i naveo iznad da je "mističnog značenja". Propratna reč, koju možete ubaciti, na mnogo mesta, pri pozdravljanju, upoznavanju, odgovorima i ostalim rečenicama u neformalnom razgovoru.
Često može da se koristi kao sinonim za, "sad ću", "odmah"... U zavisnosti od količine lenjosti osobe koja odgovara i težine zadatka, može da znači da će ga ista uraditi odmah, uskoro, ili ga nikad neće uraditi.
- Požuri, trebaš mi!
- Evo sad ću!
-----------------------------------------------------------
- Ej, 'de si bre ti?
- Aaa! Matori, kolko te dugo nisam vid'o! Evo ništa, smaram se, ti?
- Ja evo žurim treba kupim neke lekove za kevu.
- A'e se čujemo ovih dana?
- Imaš moj broj?
- E, nemam brate, ukrali mi telefon na žuraji sinoć. Evo sad koristim ovaj, privremeno. (Pokazuje Nokiju 3310)
- Au! Kakve lopuže! Evo sad ću ti dam, samo da nađem, nikako ne mogu da ga zapamtim.
- A'e...
- Evo ga! Ajde piši...
Najgora moguća uzrečica u javljanju
-E de si Šomi?
-Evo...
Najmagičnija riječ srpskog jezika.
Najmagičnija zato što u tu troslovnu riječ stane više odgovora nego li u nečiju biografiju. Zavisno od nečijeg raspoloženja ova riječ znači i može, i gura se, i polako, i slabo bogami, i propao sam malo, i ulubio se, i jebem po malo, i kako drugi `oće, i dobro sam, i ostao bez posla, i super sam, i sve je po starom kako si mi ti legendo?
- Kako je, što se radi, kako su tvoji, ima li što novije, što si uljega` tako pola te nema?
- Evo
- A evo i ja
Ono, ide nekako. Gura. Nije loše. Kao i ovo vreme. Kad vidim kako drugi ja još i dobro. Biće bolje. Mož' da prodje, kotrlja, taljiga. Životinjarim, jedem ova svoja govna i tako.
Svaki od nebrojenih izraza slične prirode, koje susretnemo gotovo svakodnevno, vapaj su, ako ne za pomoć, a ono bar za trunku zdravog, ljudskog razumevanja, jer ne ide, i nije uvek dobro. Zapravo nekada je loše, i to vrlo loše. Ne očekujem da me čupaš, ne očekujem ni da me zagrliš, ali ljudi smo na kraju krajeva, od iste krvi i sličnih iskušenja i nedoumica, izrasli iz istog blata i govana.
Čovek ne zna kuda bi pobegao od sebe i od svoje kože, promašenog života i zlurade sudbine, džandrljive žene i propale dece, od bede, nesreće, čamotinje...Izadje na ulicu da razbistri glavu i skloni se ma gde, da vidi ma koga - lepu ženu koja miriše na život i mladost, olistalu krošnju, osunčan zid, psa ili mačku...No mesto toga slučajno nabasa na poznanika (ponekad čak prijatelja) za kog ga vežu neki prethodni dani, neko bivše dobro i loše, koji su medjutim deo nekog predjašnjeg, minulog života. Ili se poznaju tek odnekud, preko zajedničkog prijatelja, ili su bivše (ili sadašnje) kolege i to je sve. Velika je nedoummica zbog čega u tim slučajnim i sasvim nepotrebnim susretima poznanici, sa neshvatljivom lakoćom, daju sebi za pravo da upute jedno automatsko "štaimakakosištaradiš" očekujući najbolje...Zapravo ne očekujući bilo šta, to se pita, i to je to, vidim te sad i ko zna kad, reci da si dobro i da je sve u redu, jer ionako te pitam iz pristojnosti, na kraju krajeva, ne dugujemo jedan drugom ništa.
Nevolja je medjutim dvojaka, jer ovakvo pitanje stavlja čoveka u situaciju da se, navlačeći kakav - takav osmeh i gledajući negde ukoso, oseća kao pravo pravcato govno jer gle, eto stojiš tu i prosto sijaš, zdrav, prav i srećan dok sam ja nepopravljivo omanuo na svim poljima.Ili da saspe sav teret zabluda i poraza i ne poštedi sagovornika ni jedne svoje muke, pri čemu bi se i jedan i drugi osećali kao govno, jer - niti je prvom lakše, niti njegova iskrenost može doneti bilo šta dobro ma kom od njih, niti ovaj drugi nudi bilo kakvu utehu i pomoć. Zato prvi to nikada ne čini, jer ostala bi nekakva gorka senka, neprijatnost, i sećanje na susret koji ćemo se ubuduće truditi da po svaku cenu izbegnemo. Naprosto, ne prija nam da pokazujemo osećanja i nerado se upuštamo u nepromišljenu iskrenost. I to je na kraju krajeva nekulturno, ne? Život je samo jedan i moramo uspeti, moramo se izboriti, dati sve od sebe, a ko da sve od sebe neminovno će isplivati, iskoristimo svoje potencijale, mislimo pozitivno, hranimo se zdravo. Ako ništa - ostavi makar utisak da stvari kod tebe stoje vrlo dobro, jer sve drugo je neprihvatljivo...
Znam to. I nemam nameru da ti kvarim dan bilo kakvim neprijatnostima, jer i tebi je, ne znam, možda svega preko glave. Ali znam i da sam čovek, i ne mogu do te mere da lažem i glumatam, ni ta dva minuta. Ostalo mi je još nešto malo ljudskosti i dostojanstva, a ko zna - možda čak i ponosa.
- Nego reci ti meni, kako si ovako?
- Evo. U stvari kad bolje razmislim, teraj se bre u pičku materinu.
