Osoba koja je sedela za našim stolom dok smo pijančili, nazdravljala, smejala se, pričala viceve i pevala pesme koje niko od nas u potpunosti ne ume otpevati. Bratimio se s nama, grlio i ljubio nas u uvo slinavo od prethodnih poljubaca i pratio nas do toaleta u redovnim turama.
Jedini problem je u tome što ga niko od nas ne poznaje.
- Konobar, sinoć smo bili ovde i malo se zapili...
- Čuj malo, gazda dvaput išao u market po još pelinkovca i limuna...
- Ma pusti to, nego, bio jedan ortak s nama ovde i pio...
- A, Žika Fantom, on tako sačeka da se društvo malo ponapije, sedne pored njih i veseli se kao lud. Kad god neko zovne turu, ja donesem i njemu. Jebiga, svi kažu "presvuci sto"...
- U jebote, lik mi juče ladno izrecitovao celu Luču mikrokozmu naizust kad je čuo da mi ćale Crnogorac...
meni se ovo stvarno desilo - lik mi u NS recitovao Luču za dve male vodke, neki lokal što ga zvali "Rupa", ni dan danas ne znam gde je tačno :)
Što mene takav ne nađe neđe majku mu... :)
probaj ti da je recituješ kad si morka pijan - ja se samo setim "tajna čojku čovjek je najviša" :)
Obično sam ja fantom. :) Još ako se napijem, upadam svima za sto, gubim se, nema me sat vremena, pa se vratim za svoj sto, to je haos. Mada umalo nisam degenek dobio par puta zbog toga. :D